Срби и фабрика (грамофонских плоча од) чоколаде

Да ли ће у томе успети биће познато за пет, шест месеци, рекли су Танјугу ови врсни мајстори обраде метала за које се чуло и у Сплиту, одакле им је у посету дошао потенцијални партнер са захтевом да направе машину за производњу грамофонских плоча од чоколаде која репродукује звук, а какве он ручно израђује.

„Добили смо плочу на поклон, нажалост нисмо могли да чујемо како звучи“, каже Спасојевић и додаје кроз осмех да немају ни један грамофон у функцији, а у рачунар не може да стане.

Преносећи речи партнера из Сплита из фирме „Надалина“, Спасојевић каже да ручно израђена чоколадна грамофонска плоча три, четири пута може да репродукује звук, да сваки пут све лошије звучи, као и да након тога може да се поједе.

„Нама је то интересантно и у наредних пет, шест месеци требало би да дође до реализације тог пројекта. Треба да направимо пробе и да видимо да ли ми то можемо да освојимо“, рекао је Спасојевић, додајући да је то један од пројеката за будући развој фирме „МБР Рачић“, која производи све траженије линије за производњу крема и чоколада.

Купци њихове процесне опреме за прехрамбену индустрију су из различитих градова Србије, као и из земаља у окружењу, а Спасојевић и Рачић је израђују сами у две физички одвојене радионице, јер не могу да нађу стручне кадрове.

„Поред пласмана и наплате највећи проблем је недостатак стручне радне снаге. Нажалост, наше школство не школује браваре, вариоце, све су то курсаџије који дођу, одлазе, пролазе. Квалитетног мајстора је тешко наћи не само у Лапову и у Крагујевцу, уопште у целој Србији“, рекао је Спасојевић.

Према Рачићeвим речима, да би се једна машина направила, у зависности од капацитета, потребно је од месец дана па и до годину.

„За машине капацитета до пар тона потребно је и до годину дана. Репроматеријал набављамо од фирми из Србије, али је порекло материјала из иностранства, јер се код нас нажалост ни прохром не производи. Нема у Србији ни мотора, све је то из увоза, а ми то купујемо од наших фирми“, објашњава Рачић и истиче да су од прохрома направили казан за печење ракије, као и шест крстова од нерђајућег челика за цркву Преподобне мајке Параскеве у Лапову, од којих је један висине три метра.