Читај ми!

„Књига Сањалица“ говори искључиво кроз слику

Иако се у свету за малишане објављују књиге без речи, код нас су оне права реткост. Нада Серафимовић, илустратор књига и часописа за децу то назива експериментом, али се ипак прихватила подухвата и настала је „Књига Сањалица“. Оригиналне илустрације изложене су у Установи културе „Пароброд“.

Књига Сањалица без речи говори о усамљеном дечаку који живи у селу. Заправо, он сања девојчицу – своју сродну душу, да би је на крају заиста и срео. Дечаков сан приказан је само у сликама иако је прича о њему постојала и у текстуалном облику.

„Избацила сам текст као изазов за осликавање визуелног наратива, затим и схватила колико данас деци до осме године, најкасније девете, фали вештина интерпретације. Верујем да је то основ, касније, аналитичког и критичног мишљења које је потребно, за било које поље деловања у коме ће се та деца школовати и одрастати“, сматра Нада Серафимовић, ауторка књиге.

Инспирацију за Књигу Сањалицу, Нада Серафимовић пронашла је у дневницима Карла Густава Јунга, али и у сопственим сновима.

„Снови су изузетно важни за развој можданих функција у тој дечјој доби. Изучавајући Јунга током свих ових година сам схватила колико се кроз снове излучују толико важни садржаји, колико се снови понављају код деце попут деце која сањају да лете, да трче кроз шуму. Снови су изузетно важан део дечјег одрастања и хтела сам кроз то да се деци приближим“, додаје ауторка.

Књигу је наменила деци од четврте до девете године и њиховим родитељима, али и љубитељима експерименталне књиге. Каже да говор искључиво кроз слику као универзално средство преношења информације брише границе и језичке баријере између старијих и млађих, оних који знају српски језик или су из неке друге земље и другог језика.