Читај ми!

Нови Борат или рушење Трампа блесавим хумором

Комичари су често разоткривали политичаре више него новинари, између осталог и зато што им није забрањено отворено подсмевање. Да ли ће нови филм о Борату нашкодити Трампу или ће овога пута жртва бити "казахстански" новинар, чија сатира не сатире?

Саша Барон Коен се два пута огласио непосредно пред председничке изборе. Први пут играјући Ебија Хофмана у филму Арона Соркина Суђење Чикашкој седморици а потом и као своја најпопуларнија креација - Борат, са новим целовечерњим филмом.

Тиме се Саша Барон Коен уврстио у ред великих аутора који су практично отворено пред преломне изборе пуштали своје филмове с циљем да утичу на гласаче.

У модерној ери, то је први урадио Оливер Стоун са филмом о Џорџу Бушу млађем. За разлику од филма "Никсон" у коме је дао веома занимљив портрет контроверзног и презреног Ричарда Никсона, у филму о Бушу Стоун приказује карикатуру једне администрације и тачку у коју је дошла америчка демократија где није јасно шта је горе - могућност да је председник само марионета својих неоконзервативних саветника или ситуација у којој он одлучује иако је потпуно недорастао функцији.

Филм је изашао 2008, пред изборе на којима је САД имала прилику да се реши републиканаца после два Бушова мандата, и спада у ред Стоунових филмова који нису имали трајну вредност. Тешко је рећи да ли је овај филм допринео Обаминој изборној победи, сва је прилика да није, али био је на победничкој страни.

Стоун је 2016. снимио филм Сноуден који је веома критички приказивао амерички безбедносни сектор, па и Обамину администрацију. Ако имамо у виду колико су хакери и Викиликс помогли Трампу да победи, можда је та тема имала више утицаја пред изборе на којима је Трамп победио Хилари Клинтон.

Осама бин Ладен у функцији кампање 

Године 2012. Кетрин Бигелоу снимила је филм "00:30 тајна операција о лову на Осаму Бин Ладена". Током рада на филму 2011. године он је пронађен и убијен у Аботабаду.

Републиканци су тврдили да је Кетрин Бигелоу имала приступ поверљивим подацима и да филм треба да изађе пред изборе на којима Обама жели да капитализује овај успех у Рату против тероризма.

Упркос томе што филм веома критички гледа на Рат против тероризма и показује га као процес који је постао сам себи сврха, и Америку која је мимо тога изгубила сваки свој циљ, Републиканци су после тога још годинама подгревали ову аферу, али је само дело преживело зуб времена и не може се сматрати филмом-тренутка.

Бушов Борат 

Саша Барон Коен је првог Бората пустио у биоскопе 2006. године, током другог мандата Буша Млађег и нажалост сада је сасвим сигурно да је Борат ипак реликт Бушове ере. Наиме, период неоконзервативног доласка на власт преко Џорџа Буша млађег обележила је до тада нечувена мобилизација разних телеевангелиста, повратак републиканском популизму, и читав низ ствари које су до тада сматране превазиђеним у Републиканској странци.

Борат је био одлично искривљено огледало које је откривало праву природу те културе глупости, прикривеног расизма и шарлатанства које је Америци почело да се реафирмише током владавине потомка једне од угледних политичких династија које су умногоме обликовале политички мејнстрим.

У новом филму, Борат покушава да уради то исто, али ефекат је сада умањен. Наиме, сам Борат је постао један од темељних ликова савремене популарне културе и народ га препознаје те веома мало може да учествује у скечевима снимљеним методом скривене камере.

Отуд, Саша Барон Коен мора да самог Бората прерушава у неке друге ликове, па и тада више од пола филма чине ситуације које су евидентно режиране и у потпуности игране, и одвијају се између фикционалних ликова.

Међутим, још је већи проблем то што Борат сада преко пута себе има Доналда Трампа који је такође измишљени лик који се прави да је глупљи него што јесте.

Трампов Борат 

Пре свега, Саша Барон Коен мисли да удари на Трампа блесавим, неодговорним хумором који је потпуно без кочница и склон свакој врсти претеривања, а успут заборавља да за разлику од Буша Млађег који је ипак био изданак главног тока америчке политике, Трамп долази из потпуно другог приступа.

Он не само да жели да разбије све калупе политичке коректности и одређене културе администрартивне комуникације већ је на власт и дошао на крилима интернет хумора који је стасавао баш под утицајем Саше Барона Коена.

Уосталом, боратовски поглед на ствари постојао је у америчкој политици и пре Коена - сетимо се урбане легенде о Линдону Џонсону који је пре доласка у највише ешелоне вашингтонске политике тражио од свог сарадника да пласира причу како му је конкурент имао сексуалне односе са свињом, не зато што је то истина него само да га натера да то демантује, и убаци ту бизарну замисао у јавни дискурс.

Ипак, Џонсон кад је дошао на власт није више прибегавао овим триковима из локалне политике и биће упамћен по потписима на битним документима из домена људских права.

Додуше, стари лисац је наводно потписујући законе који изједначавају права белаца и црнаца констатовао да су његове демократе тим потписом изгубиле гласове Јужњака у следећих неколико генерација. Та тема, испоставиће се, има значај и данас.

Регрутација на Воркрафту 

Стив Бенон, колоритна личност која је стајала иза идеолошког профилисања али и медијског наступа Доналда Трампа је свој можда и најупечатљивији пословни успех имао у Хонгконгу где је држао фарму програмера који су у три смене играли Воркрафт, сакупљали премије и потом их продавали лењим играчима за новац.

У том периоду, Бенон је препознао фанатичну армију младих мушкараца на интернету који проводе време на интернет форумима, и на њима успостављају свој посебан екосистем у ком праве иницијацијске ритуале за новајлије и праве разне мизогине и расистичке шале.

Следећи корак био је да ову анархичну групу мобилише као армију крајње деснице и да их убеди да је Трамп човек који може да изведе ону врсту политички некоректног удара на политички естаблишмент. Удар здесна био је само добродошао детаљ за те момке које је забављало то што је десница сама по себи некоректна.

Када је Доналд Трамп у првој дебати против Бајдена позвао "Поносне дечаке", екстремно десну групу, "да се повуче и да буде у приправности", то је била порука људима које је окупио Гевин Мекинес, један од оснивача Вајса, и пионира те врсте омладинског таблоида, окренутог порнографском приказу стварности, са акцентом на бизарне догађаје, и намењеног образованој публици која жели да гаји директан и нефилтриран медијски израз.

Дакле, то није Кју-клукс-клан или нека друга екстремна група Дејвида Дјука и сличних неуких провинцијалаца. Мекинес је име свом друштву дао због једне песме из мјузикла Аладин која га је јако иритирала, дакле он је инкорпорирао малтене рубне попкултурне референце у свој екстремно десни покрет.

Саша Барон Коен у тим околностима нема шта да тражи. Он је са својим прерушавањем у Бората заправо део праисторије у околностима савременог медијског дијалога. Чак је и сам Доналд Трамп заправо ближи Коену него Борату.

Трампова селидба на политичком спектру 

Наиме, Трамп је имао одеђене расистичке гестове још 1989. када је у маниру Дивљег запада лично објавио награду за лоцирање петорице црнаца који су наводно силовали белу џогерку у Централ парку.

Чак и када је Суд констатовао да ти догађаји нису ишли онако како је изворно пријављено, он је истрајавао у својој награди.

Међутим, он је на почецима свог политичког деловања заправио био њујоршки демократа. Постепено  је своје симпатије почео да преноси на страну републиканаца.

Као човек на самим ободима Републиканске странке и личност којој се традиционални политичари смеју, имао је само један адут. Још од Берија Голдвотера који је желео да успори усвајање нових стандарда о грађанским правима за Афроамериканце тако што је заступао тезу да свака савезна држава има право на самоопредељење, републиканци су изгубили подршку међу Афроамериканцима.

Од Двајта Ајзенхауера, њихови најјачи кандидати су имали мање од петине гласова у тој популацији. Буш Млађи је на основу неких својих иницијатива око миграција стекао симпатије Хиспаноамериканаца и међу њима је добијао 44 посто, и републиканци су после пораза Мита Ромнија од Обаме почели да размишљају о томе како да стекну популарност у небелачкој популацији.

Шегрт - инклузивни ријалити 

Трампов поменути једини адут био је огромна популарност који је имао и међу Афроамериканцима и међу Хиспаноамериканцима захваљујући својој такмичарској ријалити емисији Шегрт.

Његова емисија је, наиме, била инклузивна, нудила је прилику припадницима мањина да се покажу као способни и вредни, имала је једног афроамеричког победника а Афроамериканка Омароса Мениго Њуман је постала једна од најзначајнијих личности ријалити програма, пример ријалити-негативца који се изучава у драматургији ријалитија а касније и привредница и саветница самог Трампа.

И шта је Трамп урадио?

Испрва је критиковао Ромнијеву "неосетљиву" политику према мигрантима и деловало је као да ће се ослонити на ту гласачку базу а онда је своју популарност у тим популацијама стратешки уништио, срушио до темеља, прво подржавајући теорију завере да Обама уопште није рођен у Америци а која је била дотле присутна само међу екстремном десницом и нису је изговарали мејнстрим републиканци, а потом жестоко ударајући на Закон Осморице, двопартијску иницијативу да се реши питање 11 милиона илегалних миграната који већ живе и раде у САД.

Овим ударом на две популације које су га волеле, Трамп је изгубио оно што га је раздвајало од осталих републиканских политичара али је добио нешто друго - мобилисао је ону традиционалну гласачку машину чијим ксенофобним страховима, склоности теоријама завере и осећају изопштености одавно нико није придавао пажњу.

Трампово понашање према коронавирусу је нарочит пример његовог измотавања пред камерама. Наиме, многи сарадници су за време кампање запазили да је Трамп веома фобичан кад је реч о заразама и микроорганизмима. Често није хтео да користи њихове телефоне када би добили позив за њега и тражио је да их преусмере на његов уређај.

А онда кад је кренула корона, он је умногоме подилазио својој гласачкој машини окренутој теорији завере, уверењу да је то кинеска подвала, да коме је века томе је и лека, и сличним погледима на свет.

Како је Трамп стекао имунитет на хумор 

Дакле, Саша Барон Коен у свом покушају да разоткрије како се у Америци помаљају расизам, мизогинија и антинаучни поглед на свет, потпуно промашује. Они су озваничени и Трамп њима отворено манипулише, често и против својих личних погледа.

Исто важи и за начин деловања. Коенов хумор више није субверзиван на нивоу формата.

Сам председник воли да подбада на социјалним мрежама и подршку за своје политике добија од армије поштовалаца који ударају на противнике салвама хумористичког садржаја сличног Коеновом, само са десним предзнаком.

Још од времена свог првог алтер-ега, Алија Џија, Коен је препознао Трампову личност као токсичну и имали су већ тада неке бизарне снимке. Међутим, подсећање на тај случај није имало очекивани одјек пре неколико година.

Хумор је и званично постао оружје током претходних америчких избора. И сада је то већ глобални феномен, погледајмо како су хумористичке странице које су пласирале меме имале значајну улогу на недавним црногорским изборима. Америчке службе безбедности у својој анализи претњи против САД чак и отворено истиче странице које пласирају субверзивне меме.

У том свету, Борат је постао део једног сада већ застарелог мејнстрима. Отуд је нови Коенов филм спорадично веома смешан јер он је велемајстор те врсте екстремног хумора, али је заправо бајат и није нимало убојит.

За разлику од Коенове серије "Ко је Америка", која је успела да продре у неке заиста провокативне сфере савременог живота, једним делом јер је подједнако ударала на обе стране, нови Борат је болно једнодимензионалан.

Као што су се амерички десничари пре четири године договорили да се "не удара надесно" док се руши политички естаблишмент, чини се да Борат покушава да "не удара налево" и тиме додатно отупљује своју оштрицу.

Буди добар за 3. новембар

Овај филм је могао бити убојитији да је Коен одлучио да разобличи Трампа као једног заправо млаког и умереног човека који се зарад власти прави да је екстреман.

Овако, он је разоткрио ствари који одавно нико није ни крио а Трамп је био довољно опортун и да их пригрли у свом успону на власт.

Отуд нови Борат делује као филм чији ће значај опасти већ кад се буду избројали гласови.

Коен је платио цену успеха да сасвим неочекиван начин - стекао је пуно обожавалаца широм света, али су они са деснице изгледа најозбиљније схватили његов начин рада и преузели га до тачке да он сада мора да смисли нешто ново како би у овој ери остао и даље предводник међу друштвено ангажованим комичарима.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(недеља, 25. окт 2020, 21:19) - anonymous [нерегистровани]

borat

Niti je Koen veliki autor, nit se moze porediti sa Stounom. Vidimo da se i Makl Mur povukao a njegov film bi imao daleko veci odjek nego ovo izmotavanje na nivou Dzerija Springfilda. Ja vidim panican strah demokrata i potpuno neracionalne poteze koje vuku. Bajden jednostavno nema nikakve sanse osim u anketama narucenih od levice.

(недеља, 25. окт 2020, 19:17) - anonymous [нерегистровани]

Pogresno

Tramp niti je ekstreman niti se pravi ekstremnim, to samo demokratorski mediji histerisu na svaku njegovu pojavu i recenicu jer nisu navikli na zdravorazumsko razmisljanje i delovanje.

(недеља, 25. окт 2020, 18:32) - anonymous [нерегистровани]

На све су спремни

У циљу креирања новог светског поретка, поробљавању планете, у лову на душе, паре и природна богатства, на ред је дошао и Борат. Дубока држава је уз корону, СиЕнЕн, "клиатске промене", упрегли и ову накараду. Али за човечанство, све добре, поштене, марљиве људе планете има наде, ако су јахачи апокалипсе спали толико ниско да их овај кловн, ова сподоба спасава. Иначе, боли ме брига и за Буша, Трампа, Бајдена исл.

(недеља, 25. окт 2020, 15:51) - anonymous [нерегистровани]

Srpski

Novinari, pišite srpskim jezikom! "Mejnstrim" nije srpska reč i za nju postoji prevod, prelistajte rečnike! Postoje i druge reče koje vam je jednostavno mrsko da prevedete. Stiming, onlajn, rivju itd. Za sve postoji prevod. Srpski je jako bogat jezik, iskoristite ga!

(недеља, 25. окт 2020, 12:19) - Red Dog [нерегистровани]

Ima nesto novo

„Kazakstanci se ne boje vise jevreja, vec amerikanaca :)

(недеља, 25. окт 2020, 10:29) - anonymous [нерегистровани]

Užas

Gledao sam "novog" Borata jučer. Veći politički pamflet i veće smeće od filma ja u životu nisam vidio. Zar ovako neko može nisko pasti?