Александар Сандић, један од најзначајнијих чувара српске културе

Један од знаменитијих чланова Матице српске био је Зрењанинац Александар Сандић, чији се легат чува у њеној Библиотеци. Захвањујући његовој посвећености, Матица поседује најстарију књигу из 13. века писану на пергаменту.

Само то што је откупљивао и чувао старе и вредне књиге могло би да сврста Александра Сандића међу значајне чуваре српске културе. Матица српска је након Сандићеве смрти откупила та дела, а данас су то и најстарије и највредније књиге које се чувају у Библиотеци ове установе.

„Са његовом библиотеком су стигле и 22 рукописне књиге и 10 штампаних србуља од којих је и најстарија књига коју библиотека поседује, матичин Апостол из 13. века писан на пергаменту“, наводи Александра Драпшин из Одељења стара и ретка књига и легати Библиотеке Матице српске.

Сандић се бавио књижевношћу, новинарством, био професор српског, немачког и старословенског језика. Радио је седам година за Вука Караџића, залагао се за коришћење народног српског језика. Превео је први уџбеник античке историје. Аутор је једне од верзија химне Светом Сави из 1859. године.

„Знамо га и као преводиоца Гетеовог Егмонта. Као преводиоца Калдероног дела Живот је сан. Као уредника бројних листова и часописа, од којих су неки били и забрањивани кад је у Бечу издавао часопис Ост унд вест“, наглашава Гордана Ђилас, руководилац Одељења чување и коришћење публикација Библиотеке Матице српске.

Родна кућа у Зрењанину, нажалост, пропада иако је под заштитом државе. Обиђу је једном годишње комшије из улице.

„Та кућа је саграђена 1790. године од набијене земље и покривена трском. Она је најстарија кућа и не постоје више такве куће у Зрењанину и околини“, објашњава Србољуб Ћетковић Јовановић, представник Удружења комшија.

Последњих пет година живота Сандић је провео у самоћи. Умро је 15. априла 1908. године у Новом Саду у 72. години и сахрањен је на Алмашком гробљу, а гробно место је под заштитом Завода за споменике.

број коментара 0 Пошаљи коментар