Водич за преживљавање - "Џоџо зец"

Један од најинспиративнијих филмова приказаних на последњем Фесту је "Џоџо зец". Настао је према књизи "Небо у кавезу" Кристин Леунен. Новозеландски аутор Таика Ваитити написао је сценарио, а затим и режирао филм.

За почетак, дело је сасвим особено због основног приступа у обради теме страдања Јевреја у Другом светском рату, и страдања уопште. Стил је ексцентричан и апсурдно-комичан, и истовремено трагичан, при чему успева да одржи необично добру меру у том споју.

У исто време сатиром разобличава политичке ужасе, одвратну заслепљеност друштва које су водили фашисти, док одржава продоран ниво људскости, саосећања и топлине у обради људских судбина. Тај заиста особен баланс је један од највећих квалитета филма који успева да страхоте једног времена прикаже тако да не дотуче гледаоца.

Напротив, упркос трагедијама које се одмотавају, расплет отвара простор за наду и оптимизам, неопходне у сваком времену огромних друштвених криза.

Протагониста филма је једанаестогодишњи дечак Џоџо (Роман Грифин Дејвис), припадник Хитлерове омладине, наивно залуђен Хитлером, националсоцијализмом и мржњом према Јеврејима. Џоџо случајно открива да његова мајка Роузи (Скарлет Јохансон) у њиховом дому крије јеврејску девојчицу Елзу (Томасин Мекензи).

Са њом почиње да гради пријатељство, у почетку мотивисан жељом "да упозна непријатеља", али, како радња одмиче, та мотивација бледи, рушећи зидове предрасуда. Џоџо има и имагинарног пријатеља Адолфа (игра га редитељ филма Ваитити), кловновску верзију Адолфа Хитлера који га прати, усмерава и подржава.

Тај Адолф је гротескан, и у таквом облику подсећа на лик Чаплиновог "Великог диктатора" који је давно доказао да је могуће имати функционално комичан, слепстик приступ у представљању друштвено-политичког хорора, Хитлерове владавине.

Такав начин обраде дијаболичног вође не изазива језу, не оставља кнедлу у грлу, али ефектно отвара питања значења политичког лудила једног времена, указујући на апсурде власти и њених механизама.

Расплет филма доноси моћну катарзу, идеју да се сваки мрак окончава бљештавим светлом, доказ да живот на крају увек побеђује, упркос бројним искушењима.

Прате га потпуно разоружавајући стихови песме Границе твоје чежње Рајнера Марије Рилкеа: "Допусти да ти се све догоди, лепота и ужас. Само настави даље, ниједно осећање није коначно".

број коментара 3 Пошаљи коментар
(недеља, 13. сеп 2020, 00:00) - Nikola, Bor [нерегистровани]

jojo zec

Predivan i poučan film. samo...ja sam ga emotivno doživeo, a da li će i oni koji bi trebali?

(среда, 25. мар 2020, 12:51) - anonymous [нерегистровани]

nevidljivi život

Pišite o pobedničkom filmu Festa ( Nevidljivi život). To je filmčina i nešto što svi koji nisu, treba da vide. Remek delo!

(среда, 25. мар 2020, 10:16) - Раша [нерегистровани]

Заслужио је пуно више Оскара

Одгедао сам све филмове, кандидате и једино ми је Зека био скроз фаворит. Апсолутно ми је легао :)