Јасмина Нинков: Интернет је омогућио библиотекама да преживе пандемију

Јасмина Нинков је дипломирани политиколог. Стручни испит из области библиотекарства положила је 1993, а звање дипломираног библиотекара саветника стекла 2006. Специјализовала се за предавача у области интелектуалних слобода, информационе писмености и дигитализације. Активно објављује текстове у домаћој и страној периодици, учествује на бројним стручним скуповима и међународним конференцијама, радионицама и стратешким конференцијама.

У Библиотеци града Београда радила је на уредничким пословима, организовању културних програма, стручним пословима и као шеф Дечје библиотеке. Била је директор Библиотеке „Милутин Бојић“ у Београду. Директор је Библиотеке града Београда, највеће јавне библиотеке у Србији од 2009.

Аутор је књиге Библиотеке XXI века, која је први пут објављена 2011. године. Добитница је награда у области библиотекарства: Повеље Библиотекарског друштва Србије, Марија Илић- Агапова, Запис Библиотекарског друштва Србије и „Ђура Даничић“.

Добила је и награде „Јанко Шафарик“ за трајан допринос култури Србије, Златни Беочуг за трајни допринос култури Београда и Вукове награде за допринос култури Србије.

За редакцију културе РТС-а са Јасмином Нинков смо, између осталог, разговарали и о искуству руковођења овом институцијом у периоду ванредног стања.

Затварање Библиотеке града Београда за кориснике, највеће позајмне библиотеке у земљи, због епидемије и њено поновно отварање сигурно није једноставан процес. Шта су били највећи изазови?

– Процес престанка рада са корисницима због епидемије ковида-19 у Србији, али и пандемије у свету који је погодио велики број земаља и велики број библиотека, је нешто што се никада није догодило у историји јавног библиотекарства.

Самим тим нико није имао искуства, и сви смо се руководили упутствима кризних штабова и саветима епидемилога.

Библиотека је након престанка рада са корисницима прешла на виртуелни начин комуникације са својим члановима и јавношћу, користећи дигиталне медије, друштвене мреже, онлајн платформе, настојећи да контакт буде сталан и да „остајући код куће“ наши корисници не буду без своје библиотеке.

Истовремено урадили смо много „невидљивог посла“, у нашим каталозима, базама, имали онлајн припреме за коришћење нових програма. У тренутку кад је оцењено да можемо да се вратимо, тада је требало смислити како да ефикасно радимо, а да и ми и наши чланови будемо безбедни.

Пратила сам искуства других великих мрежа, пре свега у Европи, које се су се готово у исто време кад и ми, отпочеле процес рада.

Одлучила сам, у договору са својим сарадницима, да то урадимо у неколико фаза, након детаљних упутстава које смо добили од Градског завода за јавно здравље и након дезинфекције наше разгранате мреже од готово седамдесетак локација на 14 градских општина.

Свака фаза је трајала недељу дана, јавност смо о томе детаљно обавештавали и дугујем захвалност медијима који су нам у томе били велики савезници.

Људи су похрлили у своје библиотеке, телефони су звонили, имали смо и редове, књиге су се наручивале мејлом...

Од понедељка 8. јуна вратили смо се потпуно на уобичајени начин рада, корисници могу сами да користе фонд, што до сада није био случај. О искуствима рада у овој пандемији много се говори у нашој светској библиотечкој заједници и још дуго ћемо се тиме бавити.

Имамо ли представу колико је разграната институција коју водите, колико библиотека у ствари чини Библиотеку града Београда?

– Библиотека града спада у такозване метрополитен библиотеке, библиотечке системе великих, главних градова. Ми смо веома активни и у Метрополитен секцији ИФЛЕ, светског удружења библиотекара, јер су нам искуства колега из других таквих система у свету драгоцена.

У нашој мрежи, на седамдесетак локација ради 250 запослених, имамо скоро 2 милиона књига, у просеку 150.000 чланова годишње и око 2 милиона посета нашим библиотекама сваке године.

У Кнез Михаиловој је централа, а свака општина има централну библиотеку. Све је видљиво на нашем сајту www.bgb.rs.

Највећи изазов у целом процесу рада од куће и успостављања поновног редовног функционисања великог и разуђеног система библиотека у Београду за мене је био, са једне стране не угрозити здравље запослених и корисника, поверење да се и једни и други враћамо у безбедне радне просторе, а са друге стране да са нашим члановима одржимо контакт јер, основ јавног библиотекарства су људи у библиотеци.

Има ли сада ограничења у „руковању“ књигама у библиотекама због могућег задржавања вируса на хартији, је ли оно уопште могуће, какве су препоруке струке?

– Од пре два дана корисници могу сами да у фонду бирају своје наслове, нема више ограничења. Иначе, као и код других ствари кад је у питању овај вирус, нема коначних ставова, па и одговора на питање – колико и да ли вирус остаје на хартији.

Став и препорука Градског завода за јавно здравље је био да књиге које се враћају не издајемо наредна 24 сата и ми смо се тога придржавали.

Које су књиге биле најтраженије током епидемије, а шта сте Ви лично радо читали,
то јест шта бисте нам препоручили за читање?

– Веома је тешко у мору књига које се свакодневно позајмљују рећи шта је најчитаније, рецимо то је домаћа и страна књижевност. Али и све остало, зависи од узраста, потреба и афинитета.

Моја препорука је да посетите наш сајт Шта да читам где вам велики број библиотекара из Србије, али и писци и критичари препоручују књиге из нашег фонда.

Откуп књига је за библиотеке један од најважнијих послова. Како је протекао у Библиотеци града Београда?

– Тај термин је везан за Министарство културе које једном годишње расписује конкурс за попуњавање фондова јавних библиотека у Србији и ми смо такође корисници тог веома значајног инструмента културне политике и тим начином набавке добијамо велики број
књига.

Али Библиотека града набавља највећи део својих књига куповином у две јавне набавке годишње средствима Града Београда. Управо је у току јавна набавка и ми се радујемо новим књигама, а следећу ћемо расписати на јесен.

Иначе, годишње попунимо фондове са око 100.000 библиотечких јединица.

Библиотекари су се потрудили да корисницима понуде низ садржаја на интернету у протеклом периоду када нам је кретање било ограничено. Какво је било интересовање за ваше онлајн програме? Шта је наша културна сцена у целини показала овом врстом брзог, примереног реаговања?

– Ми смо познати, чини ми се, по нашој активности на друштвеним мрежама, које су данас незаобилазне у активностима сваке установе. Такође, спадамо у ретке установе које имају
посебно одељење за културне програме, промоцију, однос са јавношћу.

У последњих неколико година веома смо се бавили развијањем наше базе података, потребе једне библиотеке у информатичкој сфери су веће него једне банке, нисам сигурна да се то код нас схвата.

Развијали смо и дигиталну библиотеку и одмах смо офанзивно кренули у виртуелну комуникацију. Наша културна сцена је била веома активна и показала сјајне садржаје.

За наше акције је владало велико интересовање и мислим да смо били непрекидно присутни што је био циљ. Веома иновативан начин видео-комуникације су користиле моје колеге у нашим библиотекама да буду у сталном контакту са децом, са одраслима...

Библиотека града Београда је важно културно упориште, место књижевних вечери, изложби радова наших и иностраних уметника, предавања... Које су активности планиране за наредни период?

– Ми организујемо сваке године у целом систему преко 3.000 програма, јасно је да смо одложили многе изложбе, књижевне програме, али и конференције и састанке пројеката.

У мери у којој то буде могуће, настављамо са редовним културним активностима.

Овогодишњи конкурс за књижевну награду за путопис „Мома Димић“, установљену пре десет година, морао је да буде одложен. Да ли су познате нове информације о датумима и условима конкурса?

– У договору са општином Сопот, са којом додељујемо награду „Мома Димић“ бијенално, одложили смо конкурс за следећу годину јер није било могуће на прави начин у време ванредног стања омогућити свим заинтересованим да предлажу књиге за награду. Читав процес организоваћемо следеће године са свим књигама објављеним у том периоду.