Глумац у лабораторији – Слободан Бештић

Првак Драме Народног позоришта у Београду, Слободан Бештић је глумац истраживач. Од њега очекујете неочекивано. Недавно је бројним позоришним остварењима додао још једно несвакидашње искуство - сам на сцени у представи "Ноћни писац" распетљава део дневничке трилогије славног белгијског уметника Јана Фабра, која у једноставним, кратким реченицама нуди духовито и болно ауторово искуство.

Фаброво дело је за овог глумца било само иницијација за несвакидашњу уметничку креацију. Представу је режирао Јан Фабр лично, који је присуствовао премијерном извођењу у Народном позоришту. Када је видео реакције публике, одушевљен Бештићевим глумачким умећем, позвао га је да у наредне две године заједно раде четири соло представе, као и на светску турнеју са његовом позоришном трупом Трублејн из Антверпена.

Све је због пандемије након те премијере стало, и Бештић, као и сви ми дане проводи у изолацији.

Око нас је опасна пандемија. Глума је уметност која подразумева публику, партнере, бројне сараднике... Шта глумац ради у време изолације?

- Мислим да се у овакво време свако сналази како уме и може. Глумци и наставници, пилоти и продавци... Изолација нам намеће потребу да се сретнемо са собом и себи блиским људима. Ако нисмо спремни за то, онда се враћамо интернету и убијамо време игрицама, серијама, филмовима.

Како размишљате о овој невољи која угрожава читав свет?

- Пандемија ме подсећа на описе таквих ситуација из литературе, на Бокачов Декамерон или Артоов опис куге. Али сада смо стварно угрожени сви на планети. Зато треба да схватимо колико зависимо једни од других и да због тога преузмемо одговорност као појединци.

Ситуација захтева одговорност према себи и другима. Шта то подразумева?

- На испиту је цела данашња цивилизација, владе држава и свако од нас понаособ. Одговорни смо за друге људе, јер својим понашањем можемо да угрозимо нечије здравље.
Што се мене тиче, време проводим са породицом и људима који су ми битни. То ми је сада најважније. Припремам интернет предавања о глуми, читам Хистрионику професора Бајчетића и литературу о раду у позоришним лабораторијама. То је теоријски део предавања у оквиру кога преносим и своја лична искуства из Один театра, рада са Стафаном Валмаром Холмом, Романом Виктјуком, Фабром.

Недавно сте, у режији Јана Фабра премијерно у Народном позоришту извели представу Ноћни писац. Како је изгледала Ваша сарадња са великим уметником? Какво је то искуство?

- То последње искуство ме је дубоко дотакло. Радио сам ‘један на један’ са једним од највећих мајстора режије и педагогије. Изненадио ме је његов посвећенички однос према глумцу. Из мене је извлачио најбоље, а мане кориговао. То је био рад са уметником који спаја традицију и авангарду применом различитих техника система глуме, од Станиславског до Лекока. Без дугогодишњих глумачких тренинга и лабораторијских искустава, не бих успео да за четири дана савладам овакав задатак. То искуство преносим студентима у намери да их мотивишем за озбиљан рад на себи, а који код глумаца траје читавог живота. Па и у време изолације.

број коментара 0 Пошаљи коментар