Читај ми!

Фестивал пијанисткиње Анике Вавић у виноградима изнад Беча којима се шетао Бетовен

У Нусбергу изнад Беча, на месту Бетовенових адреса и шетњи, одржава се трећи Летњи фестивал аустријско-српске пијанисткиње Анике Вавић.

Какву улогу игра домовина у креативном опусу једног уметника? Не као држава, већ као осећај, чежња или инспирација? Постављајући таква питања, музички фестивал Анике Вавић тематски расте. Настао је у првој години епидемије, као покушај да се сачувају нормалност и друштвеност у условима карантина.

У две године епидемије изоштрено је схватање да култура и уметност губе смисао кад се пресече директан контакт између људи. Кад је ту постало боље, са ратом у Украјини је постало горе.

„Одлучила сам се за следећу кризу. Тако да смо отворили са Гогољевим причама и украјинским и петерсбуршким, Гогољ, који је био Украјинац, али је Украјину звао Мала Русија. Било је мало рискантно то овде на тај наин предочити. Ја сам свирала Рахмањинова који је читав живот патио јер је напустио домовину у коју није могао да се врати, Прокофјева, који је морао да се одлучи да ли да остане на Западу, где је направио велику каријеру или да се врати у домовину“, наводи пијанисткиња.

На кишни дан снимања је у драмском делу наступила бечка глумица Крис Пихлер са својом мелодрамом о Бетовеновој куварици „Фрау Шнапс“. Она је заиста постојала, осим што се у стварности није звала „госпођа Ракија“, већ Барбара Холцман. Фрау Шнапс је издржала уз композитора пуне две деценије тешком муком, јасно је и како. Велики Бетовен изгледа није био пријатна особа.

„Али то није ништа ново! Био је груб у комуникацији, посебно са људима који су га опслуживали. На све испод себе гледао с висока. Неки су бежали, или би издржали пар недеља пре него што би их избацио. Било ми је важно да отворим поглед на Бетовена као великог човека који је толико био заокупљен музиком да се живот за њега одвијао успут, као нешто споредно“, објашњава Крис Пихлер.

Ипак оно што се памти је уметниково дело, не карактер. Иза све грубости стајао је измучен човек. Није било болести коју Бетовен није имао.

„Своју кризу је овде проживео, надживео и то врло близу овог места. Он је изгубивши слух размишљао да се убије. Ту је, неколико стотина метара даље ваздушне линије, написао тај тестамент. И то је била моја идеја за овај фестивал, како изаћи са кризом на крај и оставити некоме нешто, као што је он нама свима оставио, ево већ два века“, напомиње Аника Вавић.

Ово је трећи по реду музички фестивал у виноградима изнад Беча. То је обично моменат када сваки водитељ летњих игара свуда у свету у наслов стави „традиционални“. Али ако се узме у обзир да у срцу Аникиног фестивала стоји Бетовен, позивање на традицију постаје легитимно.