Читај ми!

Три деценије извештавања са ратишта широм Југославије сабрано у новој књизи Зорана Шапоњића

Нова књига под називом "Куд нестаде оног народа", трећа је књига ужичког новинара Зорана Шапоњића. У овој збирци новинских репортажи, коју је објавила београдска издавачка кућа "Информатика", налазе се и приче о страдању српског народа на Косову и Метохији, о нестајању и пропадању села на Пештери, Голији, Златибору, Златару.

Зоран Шапоњић је у овој збирци новинских репортажа сабрао приче настале претходних тридесет година на ратиштима широм бивше Југославије, одакле је извештавао као новинар репортер за више београдских дневних листова. 

У књизи се налазе и приче о страдању српског народа на Косову и Метохији, о нестајању и пропадању села на Пештери, Голији, Златибору, Златару.

Своје место у књизи "Куд нестаде оног народа" нашле су и репортаже са литија у Црној Гори.

"Реченицу коју сам узео за наслов књиге Куд нестаде оног народа, изговорио је шумар Рајко Совић, док смо пре десетак година обилазили пуста села на Голији. Он, који је та села знао из другог времена, кад су била пуна народа, застао је пред једним пустим селом, у коме није остала ни једна жива душа и, као да не верује сам себи, питао и себе и мене "куд нестаде оног народа". А, одговора нема", каже Шапоњић.

Додаје да је у овој збирци репортажа много таквих "тешких, тужних прича, али и прича о дивним, добрим, поштеним, драгим људима који су некада живели у Крајини, у селима око Книна, Бенковца, Обровца и који су после 'Олује' развејани широм света, од Канаде до Аустралије, од Новог Зеланда до Шведске", али и приче са Косова и Метохије о страдању нашег народа, каже Шапоњић.

Предговор за ову збирку написао је и књижевни критичар Желидраг Никчевић који за Шапоњићеве репортаже каже да су "тешке, болне и преболне", а да је сама збирка "споменица неизрецивих страдања и патње човјекове, па и читавог нашег народа".

"Не знаш која је потреснија – са Космета или из Крајине, са Златара или са Пештери, Озрена, Сињајевине. Ходајући, а више лебдећи раскомаданим српским земљама, Шапоњић обилази оне којима се нико не одазива, који немају коме да се пожале, па и њему, изненадном госту, говоре 'више као за себе' - иако га дочекују као најрођенијег. А најрођенијих нема, ни тамо гдје је кућа била пуна чељади", написао је Никчевић.

Новинар и публициста Михаило Меденица, у предговору, написао је да ово "није тек збирка репортажи".

"Није ово тек збирка репортажа, ни налик томе, јер збирке су ограничене корицама к'о међашима, а сабрање Куд нестаде оног народа је укоричено земљом и небом, а ограничено вековима, па му се међе могу гледати и догледавати једнако очима предака као и видом потомака", написао је Меденица.

Зоран Шапоњић је 2006. године објавио књигу репортажа под називом "Љубомирова земља", а 2019. књигу путописа из Русије "Руски крст".