„Звуци срца“ – кафић у којем осмех и заједништво имају посебан укус
Има један кафић у Београду који је више од кафића. Од 33 запослена, 26 их је са сметњама у развоју. Имају своје сталне госте и кафе, али и осмехе због којих им се гости радо враћају.
Милица и Дубравко су се пре десет година упознали у школи глуме, а пре осам година родила се љубав између њих. Данас заједно раде у радионици и кафићу „Звуци срца“. Они су пример како се љубав живи, а не како љубав изгледа.
„Упознали смо се у нашем удружењу. Живимо заједно, пре 11 година смо се упознали, од краја 2017. смо заједно. Виђамо се, ја некад одем код њега, договоримо се, ја радим она ради. Радим у продавници спортске опреме, не живимо заједно, али планирамо“, каже Милица.
Посао је за њих корак ка независности. Овде уче да комуницирају и шта су то дисциплина и одговорност. Немања има 32 године, живи у Панчеву и сваки дан долази у кафић у центру Београда, где направи десетак кафа, а омиљен му је капућино са срцем.
Зна да скува и ручак за целу смену. Он кроји у радионици гардеробу, а „Ер Србија“ је његов филм Одложен лет наградила повратном картом за Чикаго.
У Србији 730.000 људи у Србији чине особе са инвалидитетом, само њих 13 одсто је запослено. Најугроженије су особе са потешкоћама у развоју.
Аћим ради у радионици која се налази одмах поред кафића. Штампа мајице и израђује цегере. Каже да је задовољан послом.
Све што се овде налази, њихових је руку дело. И зато не чуди што је овако готово сваког дана. Препун кафић, јер нема много места у граду, на којима се могу чути – звуци срца.
Коментари