Порођај на леђима – модерна пракса супротна природи и науци

Хиљадама година, широм света, жене су се обично порађале у усправном положају – било да су клечале као Клеопатра, користиле столице за порођај или чучале. У ствари, чучање може повећати пречник карлице за најмање два и по центиметра, док уједно гравитација знатно олакшава порођај.

Па зашто толико жена данас рађа лежећи на леђима?

„Постоји опште незнање међу стручњацима и трудницама о физиологији порођаја“, сматра Џенет Баласкас, оснивач Центра за активан порођај у Великој Британији и ауторка бројних књига које детаљно описују како мајке могу преузети контролу над својим искуством порођаја.

Године 1982, Баласкас је објавила „манифест активног порођаја“ који је постао централно начело њене организације.

„Широм света, хиљадама година, жене су спонтано рађале у неком облику усправног или чучећег положаја“, пише у манифесту. „Без обзира на расу или културу... исти усправни положаји преовлађују.“

Већина жена у постиндустријским земљама је затворена у болници у лежећем положају, наводи Баласкасова. „Ова пракса је нелогична, чини порођај непотребно компликованим и скупим, претварајући природни процес у медицински догађај, а породиљу у пасивног пацијента. Ниједна друга врста не заузима тако неповољан положај у тако кључном тренутку.“

Други стручњаци се слажу. У ствари, порођај у лежећем положају је „релативно модеран феномен“, написала је Хана Дален, професорка акушерства на Универзитету у Сиднеју, у колумни из 2013. за портал Конверзејшн.

Трудноћа као „болест“

Тек у последњих 300 до 400 година жене се углавном порађају на леђима. То могу да захвале Французу по имену Франсоа Морисо. Тврдио је да би лежећи положај био удобнији и за трудницу и за мушког лекара који је збрињава (већ је постојао покрет за укидање бабица и уместо тога присуство мушких хирурга на порођајима).

Морисо је трудноћу сматрао болешћу. У својој књизи из 1668. године „Болести трудница и жена у порођају“, Морисо је саветовао: „Најбоље и најсигурније је породити се у кревету, како би се избегле непријатности и муке због каснијих трудноћа.“

Међутим, неки научници тврде да је промена положаја при порођају заправо могла бити последица другог Француза који је живео у исто време као и Морисо – краља Луја XIV.

„Пошто је Луј XIV наводно уживао гледајући жене како се порађају, фрустрирао га је нејасан поглед на порођај када се он дешавао на столици за порођај и промовисао је нови лежећи положај“, написала је Лорен Дандес, професорка социологије на колеџу Макданијел у Мериленду, у свом раду из 1987. године о еволуцији положаја при порођају.

„Утицај краљеве политике је непознат, иако је понашање краљевске породице морало донекле утицати на становништво“, додала је. „Наводни захтев Луја XIV за променом поклопио се са променом положаја и вероватно је допринео томе.“

Без обзира на то како је дошло до тога да се жене порађају лежећи на леђима, тренд се задржао, на штету њиховог искуства порођаја.

Научно доказано

Главни разлог зашто жене рађају у усправном положају толико хиљада година је једноставан: гравитација. Беба мора да путује надоле кроз порођајни канал, а гравитација је корисна за тај процес.

Показало се да ће се жене, препуштене саме себи, инстинктивно нагињати напред током порођаја – а не уназад – усвајајући положаје као што су чучање, нагињање напред на рукама и коленима или наслон на низак комад намештаја.

У прегледу из 2013. године, који је обухватио више од 5.200 жена, наведено је да су други важни исходи за жене које су се породиле усправно и у покрету, уместо лежећи у кревету, укључивали „смањење ризика од царског реза, мању употребу епидуралне анестезије као методе ублажавања бола и мању шансу да њихове бебе буду примљене на неонатално одељење“.

У прегледу је наведено да су потребна додатна истраживања за жене у групама високог ризика – неке студије су показале повећање губитка крви у усправним положајима при порођају.

Утврђено је да усправни положаји при порођају такође смањују време трајања порођаја.

Даленова је навела низ предности, укључујући ефикасније контракције, мање болова за мајку, мање пинцета, вакуумских порођаја и епизиотомије, као и бољу оксигенацију бебе у мајчиној материци, јер материца не компресује аорту.

Године 2011, Даленова и њене колеге спровеле су студију како би разумели да ли окружење за порођај утиче на положај који жене заузимају током порођаја. Посматрали су два окружења – порођајне центре, где је била доступна помоћна опрема као што су лопте, столице за порођај и вреће за седење, и порођајна одељења, где је медицински болнички кревет био једина опција.

Открили су да су жене пред порођајем много чешће заузимале усправан положај током прве и друге фазе порођаја у поређењу са порођајним одељењем – 82% жена је то учинило у поређењу са 25% у порођајним одељењима.

Промене на видику

У западним земљама сада постоји свест о концепту активног порођаја, каже Баласкасова – приступ који промовише способност мајке да се слободно и инстинктивно креће током порођаја и да заузме усправне положаје, уместо да лежи на леђима везана за машине и мониторе.

Међутим, стопе царских резова настављају да расту. Смернице Националног института за здравље и изврсност неге у Великој Британији саветују да жене на порођају „треба обесхрабрити да леже на леђима или полулежећем положају у другој фази порођаја и да их треба подстицати да заузму било који други положај који сматрају најудобнијим“.

Као и увек, знање је моћ, и што су жене информисаније о својим изборима у вези са порођајем, то ће се осећати удобније у избору онога што им одговара.