„Шта мали Милоје из Љубовије за мајку Србију осим живота може да да" – ко је био први забележени донор коже

У селу Леовић и данас се препричава подвиг Милоја Николића – војника који је, и сам на ивици живота, одлучио да помогне другоме.

„Он је рекао: Људи ево ја сам спреман то да дам, од мене и овако нема ништа, он се био опростио са овоземаљским животом. Ја сам спреман да то скинете са мене и да спасите официра, али да се моје име никад не помене, да се никад не зна ко му је учинио и дао”, прича Раденко Николић, Милојев потомак.

Његов несебичан чин стигао је до краља Петра, који га је због изузетне храбрости одликовао Карађорђевом звездом. Тако је Милоје постао први редов са једним од највиших признања тог времена.

„И за узврат добио је још, краљ му је послао на његову кућну адресу где су му донели ађутанти, хиљаду динара је добио новчану награду то је у то време било два пара волова у нашем селу то ниједна кућа имала није”, додао је Николић.

Новчану награду није задржао – даровао ју је цркви у суседном селу, остављајући траг дубоке хуманости која се као породично предање преноси са колена на колено као симбол жртве и части.

„Са тим новцем је донирао лустер у локалну цркву у Цапарићу. Он за нашу породицу је једна светиња којом се поносимо сви, иначе од Милоја и породице Николић око 250 директних потомака тренутно има”, испричао је Ратко Николић, Милојев потомак.

„Све што је он радио и ја бих исто сутра урадио исто тако, као што је он био исти би такав био за породицу нашу, за Србију”, истиче Милоје Николић Милојев унук.

Уз ордење чува се и памти и реченица из болничке постеље.

„Милоје је у својој трагедији једну реченицу изговорио у болници: Шта мали Милоје из Љубовије за мајку Србију осим живота може да да”, рекао је Никола Кнежевић, глумац у филму о Милоју Николићу.

Више од једног века касније Милојеви потомци саградили су цркву у Леовићу као трајни спомен на његова велика дела.