Хладноћа, сув ваздух и грејање – тест за здравље коже

Зимски месеци представљају период када кожа трпи највећа оптерећења – због хладноће, сувог ваздуха, грејања и ветра она постаје сува, осетљива и склона црвенилу. Према речима др Бранкице Тепавчевић, управо тада се најчешће јавља осећај затезања, свраба, па и пецкања коже, нарочито на шакама.

„Људи много више пажње посвећују лицу, док руке често остају занемарене, иако у зимском периоду страдају подједнако као и лице“, истиче Тепавчевићева и додаје да нега мора да обухвати лице, врат, деколте, али и шаке.

Зашто је зима погодна за естетске и хируршке захвате

Према њеним речима, ниске температуре представљају повољне услове за различите медицинске и естетске интервенције, јер је опоравак бржи, а ризик од отока мањи него у топлијим месецима.

„Високе температуре појачавају отоке и успоравају зарастање, због чега је зима идеалан период за хируршке интервенције“, наводи Тепавчевићева. Како каже, многи управо период празника користе за захвате који захтевају одређено време опоравка, попут операција капака или фејслифтинга.

Време за превентивне прегледе и уклањање младежа

Зима је, како наглашава, и најбоље време за преглед и уклањање младежа, као и за третмане пега и флека које се не препоручују у летњем периоду.

„Док смо зими обучени, често заборавимо на младеже. Чим дође пролеће, људи се масовно јављају због уклањања промена које су могле превентивно да се санирају управо током зиме“, објашњава она.

Хемијски пилинзи или ласер – шта је бољи избор

Говорећи о третманима за обнову коже, др Тепавчевић наглашава да је зима погодна и за хемијске пилинге, али упозорава на њихову претерану употребу.

„Хемијски пилинг се често користи више него што је потребно и на дуге стазе може да истањи кожу“, напомиње докторка и додаје да у зимском периоду предност даје ласерским третманима.

Према њеним речима, ласери, укључујући и CO₂ ласер, не само да уклањају флеке, пеге, ситне боре и неправилности, већ и стимулишу кожу да производи нови колаген и еластин, чиме се она регенерише и задебљава.

Зашто кожа данас брже стари него некада

Објашњавајући зашто су проблеми са кожом данас израженији него пре неколико деценија, Тепавчевићева указује на више фактора – од појачаног УВ зрачења до начина живота.

„Некада су се такозване старачке пеге јављале после 60. године, а данас их виђамо и код веома младих особа“, наводи гошћа Јутарњег програма и подсећа да је имала пацијенткињу од 19 година са базоцелуларним карциномом коже.

Како истиче, прекомерно излагање сунцу, соларијуми, мањак сна, више стреса, нездрава исхрана и алкохол значајно убрзавају старење коже.

Када почети са анти-ејџинг третманима

Према речима др Бранкице Тепавчевић, не постоји универзална старосна граница за почетак естетских третмана против старења.

„Са првим знацима старења треба размишљати о третманима, али ти знаци су индивидуални – код неког се јављају раније, код неког касније“, објашњава докторка.

Као један од првих знакова старења наводи губитак масног ткива у лицу, који почиње већ после 25. године, што доводи до опуштања коже и губитка волумена.

Опрез са ботоксом, предност регенеративним методама

Тепавчевићева упозорава да се ботокс данас често прекомерно користи.

„Ботокс паралише мишиће, па немамо боре, али на дуге стазе долази до атрофије мишића, поткоже и коже, што утиче на њен квалитет“, каже гошћа Јутарњег програма.

Зато, како наглашава, посебан акценат треба ставити на регенеративну медицину и методе које подстичу природне процесе обнове коже, нарочито код младих људи.

„Нега коже је потребна и у младости, било због акни, проширених пора или других проблема који могу значајно да утичу на самопоуздање“, закључује др Бранкица Тепавчевић.