Друштвене мреже или лично упућене жеље – ново време, нови симболи и честитке

Марјановићева каже да је традиционални модел културе, нешто што је повезано ипак, са сеоским становништвом: „Наше сеоско становништво се померило ка граду, сад је то већ другачије, и сва та симболика празнична је мало другачија, мало више другачија и наравно време информатике мења све".

Чињеница је да се вид држања до обичаја и традиције ипак прилагоди модерном начину живота.

„Ти ритуали, то су симболичне радње које желимо да са тим попунимо оно што је празнична атмосфера, и наравно да смо ми данас окружени већ свим тим и новим и измишљеним симболима који нас уводе у сад једно друго време. Сад излазимо из неке свакодневице, улазимо у то празнично време, а некако је и зима, то мртвило кад све мирује, све ово што око нас шљашти, све нас мами да размишљамо на други начин и да се некако хранимо оним што мислимо да знамо, и што мислимо да јесте део нашег идентитета”, објаснила је Марјановићева и додала да је и савременог човеку важно држање до традиције, али у складу са временом у коме живимо.

Постоји дилема о томе да ли друштвене мреже обогаћују начин на који преносимо традицију, или је осиромашују и држе на симболичком нивоу који не разумемо.

„Не можемо ми толико баш да уђемо у главе младих људи. То је сад већ постала пракса више од деценије. Чим је добијена та могућност. Мени је била лепота кад су се писале честитке. Сад то више нико не ради. Моје колеге које прате те СМС поруке празничне, и ти текстови су од оних скарадних до смешних. Заиста, то треба прикупити и анализирати. Мислим да ће доћи тек то на сто стручњацима за анализу”, рекла је гошћа Београдске хронике.

Међутим, како додаје Марјановићева то је све примерено времену у којем се живи: „Не можете се ви одвојити од телефона, од екрана, од компјутера, од тих циркуларних порука и писања. то је сад већ постала наша свакодневица, и то је време у којем се живи, али треба имати меру у томе”. Истиче да нисмо угрожени, и да „нисмо изгубили идентитет и празнике", јер се они свакако – честитају.

Сваки празник има своју симболику, или сценографију која психолошки утиче на заједнице и њени припадници почну да се понашају на одређен начин. Дешава се да се и део друштва који не спада у вернике, укључује у лепезу и ланац слања честитики и нових понашања за које мисле да су традиционални.

„Ја заиста не критикујем и не желим да дајем моделе. Јер оно што је било у традиционалном моделу, то је било примерено времену у којем се живело, простору, како се живело и веровањима у шта су људи веровали”, закључила је гошћа РТС-а, етнолог Весна Марјановић.