Седам израза љубазности које често заборављамо

Добри манири, иако тога можда нисмо свесни, утичу на расположење других људи. Ако придржимо врата некоме, а ми придржимо врата особи иза нас, то прекида циклус стреса, грубости и недостатак свести о другима.

Да бисмо коегзистирали што је могуће мирније, требало би да се подсетимо које су то љубазне речи и даље најважније – и зашто.

„Здраво!“ (Добро јутро, добар дан)

Када ујутру уђемо у продавницу, пекару, кафетерију, наше прве речи не би требало да имају било какве везе са поруџбином. Интеракцију са запосленима треба почети  пријатељским поздравом – јер не уважити нечију личност пре него што нешто питамо или затражимо је прилично непристојно.

У појединим деловима света овако опхођење је веома важно и на то се обраћа велика пажња. Такође је добро да стекнемо навику да поздрављамо своје комшије, колеге, као и раднике обезбеђења на уласку у зграду, било на послу или у некој институцији.

„Молим вас (те)“

Изговарање фразе „молим вас“ трансформише захтев у молбу. То признаје нечији избор учешћа у нечему и утицај који њихово учешће може имати на ситуацију. То показује поштовање и обзир и јасно ставља до знања да друга особа има аутономију у томе да ли ће се одлучити да се обавеже.

Ипак, треба имати разумевања зашто људи у неким ситуацијама то не кажу, с обзиром на то да свака магична реч може да се изговори на погрешан начин. Може бити изговорена саркастично или неискрено, или тоном који ће обесмислити њихово основно значење. Али када их користимо љубазно и позитивно, оне постижу суштински ефекат.

„Молим“

Молим се препоручује уместо трансакционијег „нема на чему“, јер шаље поруку да чин помагања није био терет већ задовољство. Поред тога, уместо да усмерите пажњу на другу особу – 'нема на чему' – сами преузимамо одговорност. 'Задовољство ми је да то урадим за вас.'

Стручњаци за бонтон готово универзално избегавају један уобичајени одговор на израз захвалности: „Нема проблема“, јер звучи као да је проблем постојао од самог почетка, и инсинуира да је нечије „хвала“ на неки начин извињење.

„Извини“

У неким аспектима, ова фраза је попут мини-извињења. Ако подригнемо, можемо наставити са „извините“. Ако некога узнемиримо тако што га замолимо да привуче столицу како бисмо могли да се провучемо, такође ћемо рећи „извините“.

У оба случаја то је начин да се призна да наше понашање можда није најљубазније или да се привуче нечија пажња. Ова једноставна реч сигнализира да смо свесни и да ценимо чињеницу да други људи постоје на свету. Свима би нам мало више тога добро дошло.

„Друже“ или „комшија“

Изрази блискости некада су се користили много либералније него данас. Људи су се обраћали једни другима са „пријатељу“ или „комшија“, што се може додати уз било који поздрав, питање или опаску.

То чини да се обе стране осећају добро. Права порука је да особу видимо и ценимо, а то нису поруке које често шаљемо једни другима. Формалним опхођењем подижемо зидове, што не подстиче осећај заједништва или повезаности.

С друге стране, ако се потрудимо да се једни другима обраћамо са љубазношћу и наклоношћу, сви ћемо се боље осећати.

„Хвала вам“ (уз напомену)

Пошто се данас велики део комуникације одвија преко порука и мејлова, неопходно је имати у виду и начин како у писаној форми изразити захвалност.

Стручњаци за корпоративну комуникацију и односе са јавношђу истичу да захвалница никада не би требало да почиње са „хвала“.

Уместо тога, потребно је експлицитно изразити своју захвалност описујући шта вам је поклон, информација или нечије издвојено време значило и зашто сте захвални на томе.

Такође, стицање навике слања захвалница се може и буквално исплатити, јер ће пословни партнер или претпостављени сигурно високо вредновати вашу љубазност, што ће вам донети предност у преговорима или унутрашњој хијерархији.