Божићни пост – шта значи постити телом и духом

У сусрет Божићном посту, периоду духовног мира, унутрашњег преображаја и припреме за најрадоснији хришћански празник, о практичним недоумицама савременог човека говорио је Глигорије Марковић, парох Храма Светог цара Константина и царице Јелене, на Вождовцу.

Шта је суштина Божићног поста и зашто је важан у духовном животу хришћанина?

„Теме које човека одувек занимају, као и недоумице које су у сваком веку исте. У нашем времену се јављају као појмови да се осећамо анксиозно, социјално захтевно, да имамо многобројне притиске окружења које делује на нас, а ми често нисмо ни свесни. Ту су и нервоза и стрес. Духовна потреба човека је да буде истински жив и да има неки смисао. Не постоји ниједно стање у коме пуне руке дају пуноћу живота, него само пуно срце. Постом дочекујемо Бога у свету. То је догађај који је преобразио светску историју, и за оне који су тога свесни и за оне који нису.

Истиче да је смрт најстрашнији догађај за човека и да када вапимо за тим да будемо живи, сви имамо ту клицу живота у себи.

Како данас, у савременом ритму живота, изгледа „правилно постити“ – која су основна правила?

„Основно правило је да пост повежемо са црквом јер је хришћански Бог оставио себе у цркви. У цркви се разговарамо са њим. Тако повезујемо свој живот са богослужбеним ритмом и кроз причу о храни која постоји у Старом завету, то значи да је храна наш дневни циклус, молитва и богослужење“, рекао је парох Глигорије Марковић.

Истиче да у хришћанству храна није чиста и нечиста, него је дозвољена и недозвољена. Ми своју вољу проверавамо кроз храну. То је богослужбени пост и ми прихватамо „да буде воља Божја“.

„Никако не треба да се пост сведе само на храну, на списак намирница, на нутритивну формулу да можемо да будемо преображени. Ми желимо да се преобразимо и сами себи будемо добри, а то можемо да учинимо ако одступимо од хране, али и да будемо радосни, јер онога што нема у срцу, нема ни на лицу“, рекао је парох Глигорије Марковић.

Како се припремити за пост ако човек има здравствена ограничења или специфичан посао?

„Препорука је попричати са свештеником у храму, било да имају намеру да први пут посте или имају неки проблем са здрављем. Изазов је у нашој жељи према храни, која није више материја, већ постаје духовна. Лако је да се човек организује када то жели. Одлука о посту је одлука нас самих“, истакао је Глигорије Марковић, парох Храма Светог цара Константина и царице Јелене, на Вождовцу.