Од анксиозности до осећаја заједништва – како друштвени активизам утиче на ментално здравље младих

Истраживања последњих година показују пораст депресивних симптома међу младима, али се узроци таквог стања не могу свести на један фактор, каже психолошкиња Анђела Рајић.

Објашњава да на ментално здравље младих истовремено утичу биолошки, психолошки и социјални фактори, као и друштвене околности у којима одрастају.

Међу највећим изазовима издваја очекивања у погледу академског успеха, питање економске стабилности и потребу младих да изграде личну самосталност.

Додатни притисак представља и стално упоређивање са другима, које се више не одвија само у непосредним контактима већ и у дигиталном окружењу, где млади граде слику о себи и сопственој успешности.

Активизам младима доноси осећај смисла и припадности

Говорећи о актуелним друштвеним и политичким околностима и учешћу студената у друштвеном активизму, Рајићева указује да таква искуства могу да имају позитиван утицај на психолошки развој младих.

Истиче да је младост период у којем постоји изражена потреба за аутономијом, сопственим гласом и изградњом вредности, због чега учешће у друштвеним процесима може да допринесе осећају смисла и личне успешности.

„Када дође до одређеног разрешења и исхода који су били циљ младих људи, то у себи носи ресурсе и капацитете за развој позитивног мишљења, даље позиционирање и осећај смислености", објашњава Рајићева.

Додаје да су студенти, као млади људи у раном одраслом добу, током друштвеног ангажовања пролазили кроз различите изазове, неизвесност и стрепњу, али да остварени исходи могу да допринесу осећају успешности.

Посебно наглашава значај солидарности, која се развија кроз заједничко деловање и представља важан психолошки ресурс.

Солидарност помаже, али није замена за стручну помоћ

Иако заједништво, нада и ентузијазам могу позитивно да утичу на ментално здравље, Рајићева упозорава да се друштвени активизам не може посматрати као средство за излечење депресије или других психичких потешкоћа.

„Оно што може јесте да помогне у стварању позитивнијег погледа, увида и мишљења, али морамо посматрати и индивидуалност и остале факторе. Не можемо рећи да може довести до излечења", истиче психолошкиња.

Указује и да дуготрајна изложеност неизвесности и стрепњи, чак и када је реч о борби за циљеве у које млади верују, може да доведе до умора, преиспитивања и нових страхова.

Због тога је, како наглашава, неопходно разликовати колективно искуство од индивидуалних психолошких потреба.

Млади који су се и раније суочавали са менталним потешкоћама могу имати проблеме чији узроци нису непосредно повезани са актуелним друштвеним околностима. Зато је индивидуални приступ од посебног значаја.

Млади све боље препознају симптоме анксиозности и депресивности

На основу искуства у раду са младима, родитељима и студентима, Рајићева истиче да су анксиозност и депресивност међу темама са којима се често сусреће.

Наглашава, међутим, да је важно разликовати депресивно расположење од депресивног поремећаја, јер озбиљније менталне потешкоће захтевају укључивање различитих стручњака, укључујући психијатре, као и системску подршку.

Према њеним речима, млади данас имају знатно више знања о менталном здрављу, па често умеју да препознају и опишу сопствене симптоме и осећања.

Истовремено, и родитељи су све спремнији да прихвате стручну подршку, чему доприноси чињеница да се о психолошким проблемима говори отвореније него раније.

„Оно што је важно јесте да се емоционално описмењујемо, да знамо да препознамо када је реч о неком емоционалном стању, а када је то стање које заиста захтева стручну подршку и помоћ", закључује Анђела Рајић на крају гостовања у Београдској хроници.