Зашто је брак повезан са нижим ризиком од обољевања од рака

Упркос томе што су то велике разлике. Међутим, истраживачи наглашавају да њихове налазе не треба тумачити као доказ да брак спречава рак, нити да би требало што пре ступити у брак ради заштите здравља.

Иза ових бројки крије се много сложенија прича. Тумори не „препознају“ брачни статус пре него што се прошире, али су многи фактори ризика, укључујући пушење, стрес и то да ли је особа рађала, повезани и са тим да ли је неко у браку или није.

Истраживачи такође указују да здравије особе можда имају већу вероватноћу да уопште уђу у брак. За потребе студије, парови који живе заједно у романтичној вези без склапања брака класификовани су као невенчани.

„То значи да, ако нисте у браку, треба да обратите додатну пажњу на факторе ризика за рак, обавите потребне скрининге и редовно водите рачуна о здравственој заштити. За превентивне мере, наши налази указују на значај усмеравања пажње на свест о ризику од рака и стратегије превенције узимајући у обзир брачни статус“, рекао је клинички психолог Френк Пенедо.

Статистика потиче из анализе више од четири милиона случајева рака у 12 америчких савезних држава, забележених између 2015. и 2022. године код особа старијих од 30 година. Реч је о „тренутном пресеку“ – ефекти брака на стопе рака нису праћени током времена.

Неке од највећих разлика уочене су код рака дебелог црева код мушкараца (око пет пута већа стопа код мушкараца који никада нису били у браку у поређењу са онима који јесу или су били), као и код рака грлића материце код жена (готово три пута већа стопа код жена које никада нису биле у браку).

Ове две болести тесно су повезане са полно преносивим хуманим папилома вирусом (ХПВ), где партнер који подстиче на редовне прегледе може направити разлику. Код врста рака за које постоје добро организовани скрининги (попут рака дојке или простате), разлике нису биле тако велике.

Студија није била нарочито прецизна у категоризацији – на пример, особе које су биле срећно у браку 30 година сврстане су у исту групу као и оне које су биле у несрећном браку две године и потом разведене 28 година, али веза између брака и здравља представља занимљиво и недовољно истражено поље.

„То је јасан и снажан сигнал да су неке особе изложене већем ризику“, рекао је Пенедо.

Друга истраживања су показала да самачки живот има и своје предности, укључујући више блиских односа и веће могућности за лични развој, па је ове резултате потребно посматрати у ширем контексту.

Постоје и докази да брак има своје недостатке. Повезан је са већим ризиком од деменције. Дакле, није једноставно рећи да је један брачни статус здравији од другог.

„Ови налази указују на то да друштвени фактори, попут брачног статуса, могу бити важни показатељи ризика од рака на нивоу популације“, рекао је епидемиолог Пауло Пињеиро.