Чиме бисте измерили срећу у граду у коме живите

Критеријуми по којима Институт за квалитет живота рангира градове су следећи:

– Прва група се односи на живот грађана у области доступности образовања, приступачност града особама са инвалидитетом, на подршку старијима, приступачност становања, доступност културних садржаја.

– На другом месту је управљање и односи на могућност становника да учествује у доношењу одлука, на подршку невладиним организацијама, транспарентност и доступност података, планирање.

– На трећем месту је животна средина – коришћење обновљиве енергије, чист ваздух и вода, довољно зелених површина.

– Мере се и еконоски параметри – БДП и продуктивност, иновације и предузетништво, запосленост и плате.

– Оцењује се и мобилност – квалитет јавног превоза, саобраћајне гужве, квалитет путева, цене превоза.

– Најновији критеријум, уведен од ове године, јесте здравље, укључујући и ментално: учесталост депресије, приступ подршци, смртност, суициди, хроничне болести, гојазност, животни век, дискриминација и говор мржње, вакцинација и доступност здравствених услуга и лекова, равнотежа приватног и пословног живота.

Гост Београдске хронике, књижевник и светски путник Виктор Лазић каже да у ове, такозване, објективне критеријуме не верује много, јер статистика је једно, а када одете на лице места често вас очекује нешто друго.

„А срећа, како срећу да уведете у статистику? То је пар екселанс субјективна категорија“, истиче Лазић. Ипак, ако би требало да бира један од пет првопласираних градова, изабрао би Копенхаген.

„Зато што је све лако, доступно, људи су љубазни. Оног тренутка када слетите у Копенхаген имате утисак као да сте ту рођени. Све је прилагођено свима. Међутим, мало је теже када дође зима“, напомиње Лазић.

Међутим, гост Београдске хронике се пита како су статистички обрађени ови подаци када се у обзир узме чињеница да је стопа суицида у овим градовима веома висока.

Београд није уврштен на ову листу јер, како је наведено, нема довољно транспарентних и доступних података које би могли да анализирају. Виктор Лазић сматра да је можда и боље што нису мерили ниво среће у његовом родном граду јер страхује да би резултати били јако лоши.

„Београд је наравно мој град, град који ја највише волим на свету, али имам доста лоших искустава свакодневно, јер овде проводим 5-6 месеци годишње и нисам задовољан животом у Београду. Није то град који бих изабрао, да нисам овде рођен, сигурно не бих изабрао Београд да у њему живим. Ја се надам да ће ситуација бити боља, али шта да радимо, тако је како је.“

Признаје да се најсрећније осећао у неким племенима која немају ни струју, ни воду, у Филипинима, Амазонији, у Африци, што јасно показује колико је срећа субјективна категорија. Догађало му се на путовањима да буде гост султана, принчева, да одседа у луксузним хотелима, али се лично уверио да су некада најсиромашнији срећнији од најбогатијих.

„Догодило ми се једном приликом у Индонезији да сам у року од недељу дана био у једном хотелу који је коштао 500 и нешто евра, у гостима код породице која се стално свађала, препирали се и сви су били несрећни, а имали су сву могућу инфраструктуру модерног света. А онда сам био у племену где су сви били срећни, а ништа нису имали“, каже Виктор Лазић на крају гостовања у Београдској хроници.

Градови у којима је квалитет живота најбољи

5. Антверпен

На петом месту листе најсрећнијих градова нашао се белгијски Антверпен. Ако желите да упознате овај град прелепе архитектуре, требало би да прошетате музејском стазом и посетите пијацу на Тргу позоришта.

Кроз цео град можете бициклом или јавним превозом, сасвим је свеједно, јер има много бициклистичких стаза, а јавни превоз је поуздан. Заштитни знак Антверпена су паркови поред реке, музеји светске класе, али и бројни културни садржаји.

4. Архус

Архус је главна данска лука и универзитетски центар. Високе оцене добио је због бројних паркова, беспалтних јавних догађаја, уређеног саобраћаја, а највише због бициклистичких стаза.

Здравствене услуге доступне су свима, а градске власти покренуле су програм за претварања отпада у енергију. Данци су у овом граду на симболичан начин спојили приподу, уметност и урбано планирање.

3. Сингапур

Некада мало рибарско место, Сингапур je данас друга највећа лука на свету и један од најмодернијих градова. Његови становници најбоље су оценили здравствене услуге и градску управу. Мултикултуралност, безбедност и зелене површине заштитни су знак Сингапура. 

2. Цирих

Највећи швајцарски град Цирих нашао се на другом месту. Редован градски превоз, осећај сигурности... Као изузетно безбедно, то је савршено место за подизање породице.

1. Копенхаген

Главни град Данске, по мишљењу његових становника, најсрећнији је град на свету. Богат културни живот, бициклистичке стазе... Копенхаген је великодушан и леп, довољно ушушкан, а свој.

Међу 200 изабраних градова на свету нашли су се и Пула, Подгорица, Љубљана и Марибор. Главни град Словеније, Љубљана заузео је 41. место, јер је најзеленија престоница у Европи, смештена између Алпа и Јадранског мора. Љубљана је и први европски град који се обавезао да ће постати место без отпада.

Марибор је заузео 104. место. Безбедна оаза мира у којој се добро живи, а стопа незапослености је ниска.

На раскрсници неколико важних саобраћајница које повезују море са централним делом Црне Горе, налази се Подгорица. Учесници анкете најбоље су оценили начину на који се управље градом, али су истакли да постоје урбанистички проблеми због прекомерне изградње.

Своје место на листи најсрећнијих градова, заслужио је и хрватски град Пула. Некадашња главна ратна лука Аустроугарске, чува и античко наслеђе – у центру су Златна врата, такозвани лук Сергијеваца, а мало даље и Арена, римски амфитеатар, где се често одржавају концерти и познати Пулски филмски фестивал.