Када се мушкарци не осећају довољно мужевно

Шта се догађа када мушкарци имају осећај да нису довољно мужевни? Једна социо-психолошка студија показује да такав осећај има видљиве последице по читаво друштво. Метастудија је објављена у стручном часопису Personality and Social Psychology Review.

Истраживачки тим немачких универзитета у Кајзерслаутерн-Ландаоу и Каселу анализирао је више од 100 студија које су се бавиле питањем – шта се дешава када се мушкарци осећају несигурно или угрожено у погледу своје мушкости.

Како експериментално изазвати несигурност

Готово 20.000 мушкараца који су учествовали у тим студијама најпре је експериментално доведено у стање несигурности у погледу сопствене мушкости. Ауторка студије Леа Лоренц објашњава да је то постигнуто помоћу тестова и задатака, након којих су мушкарци добијали повратне информације да је њихово понашање испод просека онога што се сматра „мужевним“.

У једној студији о преговарачким вештинама, учесницима је, на пример, речено да су веома повучени, стидљиви и нимало доминантни.

У другим истраживањима намерно су нарушавани мушки стереотипи – тако што су испитаницима предочаване тврдње да мушкарци током деценија постају све слабији, све женственији или да више нису у стању да финансијски издржавају своје породице. Све то је, како наводи социјална психолошкиња Лоренц са техничког универзитета у Кајзерслаутерн-Ландаоу, веома ефикасно доводило до осећаја угрожености.

Емоционалне реакције мушкараца

Када би се осећај такозване угрожености мушкости једном активирао, мушкарци су на то најчешће реаговали снажним емоцијама – бесом, страхом и нелагодом. Многи су на то осећање, односно на перцепцију да нису довољно мужевни, одговарали усвајањем понашања која су сматрали „мужевнијим“.

На пример, израженијом дискриминацијом жена и хомосексуалних мушкараца, којима су ускраћивали једнака права. Такође су чешће подржавали агресивнију политику, залагали се за поседовање оружја, за веће и теже аутомобиле – укратко, покушавали су да се више уклопе у доминантне мушке стереотипе.

Леа Лоренц наводи да су се мушкарци у тим ситуацијама чешће залагали за поступке „којима се покушава повратак вишег статуса мушкарца у друштву, на пример узнемиравањем жена“. У неким експериментима мушкарци су седали знатно даље од отворено хомосексуалних мушкараца него испитаници који нису претходно били изложени осећају угрожености.

Looksmaxxing и маносфера

Један од покрета који има за циљ јачање наводне мушкости јесте такозвани луксмаксинг (looksmaxing). У оквиру тог тренда мушкарци настоје да делују мужевније тако што интензивно граде мишиће, а поједини се чак подвргавају естетским операцијама – укључујући и захвате током којих им се ломи вилична кост – како би постигли што наглашеније мушке црте лица.

Социјална психолошкиња Лоренц сматра да је тај тренд веома проблематичан, јер се, нарочито младим мушкарцима, на крајње експлицитан начин поручује колико је „лоше“ бити недовољно мужеван.

Слични обрасци, упозорава она, присутни су и у такозваној маносфери, где се кроз деловање актера као што је инфлуенсер Ендрју Тејт, подстичу страхови и притисак да мушкарац мора бити „прави“, „алфа“ мушкарац како би имао успеха код жена.

Маносфера је назив за интернет-сцену у којој се славе идеали мушкости засновани на доминацији и омаловажавању жена. Као својеврсна продајна стратегија, младим мушкарцима се, према речима Лоренцове, прво усађују поруке попут: „Ти ниси мужеван, ниси довољно добар, нико те не жели, нећеш ништа постићи у животу.“ Какве последице такве поруке имају у стварном животу младих мушкараца, може се засад само претпостављати.

Последице несигурне мушкости

Резултати анализираних студија указују на јасан образац. Мушкарци који су несигурни у своју мушкост показују мање емпатије и мању спремност на праштање. Истовремено је изражено снажно одбацивање сексуалних мањина и жена, којима се уопштено оспоравају једнака права.

Осим тога, политички ставови таквих мушкараца често се, након осећаја угрожености, померају у конзервативном и ауторитарном правцу. Због тога је ова тема, сматра Леа Лоренц, од великог значаја за читаво друштво.

Идеали мушкости и друштвене последице

Социјална психолошкиња објашњава да читаво друштво трпи последице уколико несигурни мушкарци, у настојању да поврате свој мушки статус, све више подржавају ратоборне поступке и поново се ослањају на патријархалне структуре.

То, међутим, не олакшава ни положај самих мушкараца. Идеолошки јаз, посебно између младих мушкараца и младих жена, све је дубљи. Док се млађи мушкарци, како каже Лоренц, „све више померају ка конзервативним идеологијама“, младе жене у исто време чешће нагињу лево.

То додатно појачава друштвене тензије. Одбацивање које млади мушкарци потом могу да доживе од жена може, заузврат, још више продубити њихову несигурност.

Како помоћи мушкарцима

Мушкарцима је, према речима Лоренцове, потребна подршка у изградњи слике о себи која неће зависити од било каквог крутог идеала мушкости, већ од позитивних вредности и основних животних ставова.

Важно је, истиче она, „проширити слику коју имамо о мушкарцима“. Док се улога жена последњих деценија знатно проширила и укључила и особине које су се раније сматрале „мушким“, друштвена представа о мушкарцима остала је уска и снажно стереотипна.

„И даље се сматра веома проблематичним ако се мушкарац понаша на начин који се доживљава као женствен, и због тога се често санкционише – друштвено, од других мушкараца, али делом и од жена“, наводи Лоренцова.

Зато је, закључује, потребна широка друштвена расправа о томе шта данас значи бити мушко и које би позитивне мушке особине друштво желело да види и подстиче.