„Нулта егзистенција“ Павла Угринова – дневник једног века и распада Југославије

Павле Угринов писао је дневник из дана у дан, од 1946. године када је започео студије у Београду, до пред сам крај живота. Дубоко емотивно упијао је свакодневицу, детаљно и разложно сведочио о друштву и култури. Од забелешки о послератном развоју, затим и великим променама и кризи југословенства, до оних о распаду Југославије, ратовима, хиперинфлацији, демократским променама, све до почетка 21. века.

„Дошао је у Београд и као партизан, и као човек који је као скојевац веровао у једну идеју, веровао у једну државу и доживео је да та идеја нестане, и та држава нестане. Шта је најзанимљивије – што тај дневник осим те личне и идеолошке приче, подлоге, представља слику уметничког српског Београда“, наводи уредник издања Ненад Шапоња из „Агоре“.

„Друштво је сценографија“, говорио је редитељ представе Чекајући Годоа Семјуела Бекета постављене у Атељеу 212, дугогодишњи уредник у драмском програму Радио-телевизије Београд, аутор једног од најобимнијих романескних и приповедачких опуса 20. века.

Приказивање људске природе и односа међу људима и како се неки од њих у затеченој ситуацији мењају, њему је било важно, сматрају тумачи његовог дела.

„Павле Угринов је велики део свог дневника посветио формирању независног удружења писаца, са територије читаве Југославије који су настојали да раде првенствено за књижевност, да и даље промовишу књижевност, да избришу било какве идеолошке, политичке па да кажемо и националистичке пошасти“, истиче књижевна критичарка Слађана Илић.

Пут – од надања у обликовање функционалног друштва до спознаје да нажалост, књижевност нема моћ утицаја на стварност, Павле Угринов, како је сам записао пред крај, зауставља се на „нултој тачки“.

Поводом стогодишњице рођења, о његовој Нултој егзистенцији говориће се 12. маја у Клубу РТС-а, о целокупном књижевном опусу на скупу у Културном центру Војводине „Милош Црњански“ 25. јуна у Новом Саду.