Сијамске близнакиње славе седми рођендан - прогнозирали су им само неколико дана живота

Када су Мариjем и Ндеj рођене, нико није очекивао да ће живети више од неколико дана. Девојчице сада имају седам година, а сматра се да су једини нераздвојени сијамски близанци у Европи.

Сестре Мариjем и Ндеj Ндиаје иако имају јединствене личности и расположења, ослањају се једна на другу да би преживеле.

„Када ти од почетка кажу да нема будућности, ти само живиш за садашњост“, каже њихов тата Ибрахима.

Сијамски близанци су ретки, статистика каже да долази један случај на 500.000 живорођене деце у Великој Британији. Отприлике 50 одсто сијамских близанаца буде мртворођено, а око 30 одсто умире у року од 24 сата након рођења.

Дакле, то што Маријем и Ндеј славе свој седми рођендан са пријатељима не само да је велика радост за Ибрахиму, већ и за докторе који су се бринули о њима.

Ове девојчице имају један пар ногу и карлицу, али свака има кичмену мождину и срце. Морају да имају константну негу, али иду у редовну основну школу у јужном Велсу са својим другарима.

„Оне су борци и свима су показале да нису у праву. Моје ћерке су веома различите. Маријем је веома тиха, интровертна личност, док је Ндеј веома независна. Не бих се претварао да је лако, али ово је огромна привилегија. Осећате се срећним што сте сведоци ове непрестане борбе за живот“, прича тата ових девојчица.

Лоше вести на рођењу

Када су близнакиње рођене у Сенегалу 2016. године, њихови родитељи су чекали једну бебу. Лекари нису очекивали да ће девојлице живети дуже од неколико дана.

„Спремао сам се да их изгубим врло брзо. Једино што смо могли да урадимо је да будемо поред њих и да им не дозволимо да саме иду кроз све. Врло смо јасно и рано видели да имамо посла са ратницама, који не одустају од живота“, рекао је Ибрахима за Би-Би-Си.

Веровало се да је за њихов опстанак најбоље да буду раздвојене.Након што је звала болнице широм света „молећи“ за помоћ, породица је стигла у Велику Британију на лечење у Болницу Грејт Ормонд стрит у Лондону, 2017. године.

Ибрахима се надао да ће реномирана дечија болница, која је раздвојила више сијамских близанаца него било која у свету, моћи да раздвоји и његове девојчице и да ће моћи да се врате кући својој браћи и сестрама у Дакар. Ипак, није било тако.

Раздвајање није могуће 

Анализе су показале да је Маријанино срце било превише слабо за тако сложену операцију.

Медицински стручњаци су упозорили породицу да, уколико не буду раздвојене, ниједна девојчица неће преживети више од неколико месеци. Такође, саветовали су лекари, раздвајање би Ндеји пружило веће шансе за преживљавање.

„То би значило да треба да убијемо једно од моје деце због другог. То је нешто што не могу да урадим. Не могу да бирам ко ће да живи, а ко да умре“, рекао је тада Ибрахима.

Када се њихова мајка вратила у Африку да брине о другој деци, Маријем, Ндеј и Ибрахима остали су у Великој Британији ради медицинске неге и њих троје су се настанили у Кардифу.

„Било је веома тешко што не можете да се вратите кући јер сте тамо оставили остатак породице и посао. Идете у непознато, али нисам превише размишљао, само сам следио своје срце. Моја је родитељска одговорност да се постарам да имају некога ко ће бити ту за њих. То је сврха мог живота“, објашњава отац близнакиња, који је бивши генерални директор туристичке организације у Сенегалу.

Близнакињама су потребни редовни прегледи у болници јер постоји велики ризик од инфекције и срчане инсуфицијенције.

„Прво нам је то било мало, ново узбуђење, а затим смо схватили да је то нешто о чему сам само читала у уџбеницима. Имају један пар ногу и једну карлицу. У абдомену имају много различитих органа. Не знамо тачно за све, али знамо да су неки заједнички, а да друге органе користе појединачно“, истакла је др Џилијан Боди, педијатар у Универзитетској болници у Велсу.

Према њеним речима, девојчице имају одвојене кичмене мождине са одвојеним нервима, али су потпуно координисане и не морају да говоре једна другој како да померају руку или како да померају ногу – то некако функционише.

Облачење као изазов

„Морате купити два идентична комада одеће и однети их код кројачице да их споји на одређени начин. Могу да имају обичне панталоне, али кукови су веома широки, тако да то мора да се преради“, наводи Ибрахима.

Породица се навикла на живот у Кардифу и близнакиње, којима је неопходна непрекидна нега, имају помоћ неговатеља који се смењују са татом девојчица. Иду у трећи разред редовне основне школе, где у учионици сестрама помажу два специјална помоћника.

„Желим да имају нормалан живот, да се играју и смеју са децом, да се друже и да се развијају као појединци. Не морају да се крију ни од кога, а похађање редовних школа показује да су део друштва и да имају среће да су део ове заједнице“, нагласио је Ибрахима.

Следећи изазов за Маријем и Ндеј је да покушају да стоје и ходају. Тренутно успевају да стоје око 20 минута сваког дана уз помоћ ходалице.

„Постигле су ствари за које нико није мислио да ће постићи. Када вам на почетку кажу да нема будућности, живите за садашњост“, каже Ибрахима и додаје да зна да у сваком тренутку може добити позив да се нешто лоше догодило.

Не жели да зна колико времена ће проћи до тада већ да ће сваки дан славити живот.

„То може бити збуњујуће, али се осећате срећним упркос свим потешкоћама које имате. Оне ми доносе такву радост. Велики је благослов бити њихов тата“, поручио је Ибрахима.

понедељак, 22. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво