Читај ми!

Истраживачи из Фрајбурга: Мирис руже помаже код памћења и учења

Ко учи уз мирис руже, а удише га и ноћу, боље научи градиво. То важи бар недељу дана - таман за тест или испит. Истраживачи из Фрајбурга су ово закључили из једног експеримента. Зашто мозак боље учи уз мирис?

Мозак стално доноси одлуке и филтрира информације. Шта доспева у човекову дугорочну меморију, а шта не? „Ту  мирис ступа на сцену", каже неуробиолог Јирген Корнмајер са Фрајбуршког института за граничне области психологије и психичке хигијене.

У студији чији су резулати публиковани у стручном магазину Природа учесници су добили задатак да уче јапанске речи. Три дана су учили укупно 40 речи. Свих 165 испитаника добили су паковање мириса, само што је код половине мирис заиста био унутра, а код других не.

Они испитаници који су учећи мирисали руже те ноћу такође удисали тај мирис, имали су више успеха на тесту - знали су више речи. Када су групе упоређене, показало се да је она група која је учила уз мирис руже, могла да запамти 8,5 одсто више речи.

Зашто мозак уз мирис боље памти?

„Када нешто учимо, увек се ради о контексту", каже Корнмајер. Притом би према њему мириси могли да играју одређену улогу.

Речи се при учењу повезују са мирисом. Мозак боље памти речи и боље их се сећа на тесту. Зато су учесници смели да миришу ружин мирис током теста. Мозак брже проналази информацију која је повезана са мирисом, у овом случају страну реч.

Мириси посебно снажно активирају мозак, то је показало скенирање мозга у ранијим експериментима. Хипокампус који је у мозгу посредник између краткорочног памћења и дугорочне меморије активира се мирисима.Теорија каже да се тако добијене информације урежу дубље у дугорочну меморију.

Мирис у сну побољшава памћење

И током сна се одлучује шта ће мозак да запамти. Ранија истраживања у лабораторијским условима показала су да мозак у фази дубоког сна преуређује барем део онога што је упамћено и одлучује које информације иду у дугорочну меморију.

Дакле, уз мирис, садржај наученог тога дана уз исти мирис требало би да поново се активира када мозак рекапитулира оно што је доживљено и научено.

„Тада се повец́ава вероватноц́а да ц́е садржај учења понети са собом у процесу консолидације", каже Корнмајер.

Теза научника гласи - ако је мозак већ повезао информацију са мирисом током дана, ноћу сам тај мирис може помоћи да се она ускладишти у дуготрајној меморији, наводи се у тези. Јер, активирају се исте нервне ћелије које су се већ активирале у будном стању током учења.

Могућа свакодневна употреба

Други научници су до сада у својим лабораторијама пуштали мирис само у фази дубоког сна, да не би реметили остале фазе.

„Али можемо да презентујемо мирис целе ноћи и он ипак функционише", каже неуробиолог. Он додаје да је ово први пут да је мирис употребљен изван лабораторија, у кућним условима. Учесници фрајбуршке студије су учили код куће, а не, као иначе, у посебним просторијама истраживачког тима.

То значи да је примена у свакодневици могућа.

Мирисом до максималног ефекта

Јасно је да мирис само подржава процес. Нико не може да се одрекне труда учења. Али мирис помаже у ефикасности.

Корнмајер претпоставља да је мирис делотворан пре свега када је мало времена за учење: „Мирис би можда могао да делује као нека врста појачивача". Он сматра да би мириси могли да помогну да се брже постигне сопствени максимум у учењу.

Мириси изгледа не штите од заборава. Позитиван ефекат мириса био је приметан само на првом тесту, одмах после фазе учења. Већ недељу дана касније, а нарочито после месец дана, он је битно ослабио - резултати групе која је користила мирис руже нису били значајно бољи од резултата друге групе.

Вероватно не помаже само ружин мирис

Зашто баш мирис руже? Највећи број истраживања је употребљавао баш тај мирис.

„То је случајност, тако је било у првобитном истраживању”, каже Корнмајер. Све студије које су потом уследиле узимале су ружу да би своје резултате могле да упоређују са тим првим истраживањем.

„Али ја сам чврсто уверен да и други мириси функционишу. То тек треба да се покаже у будућим истраживањима".

Мирис лаванде, поморанџе и многи други могли би макар краткорочно да помогну код учења. Међутим, научници су тек у процесу разумевања начина на који мозак меморише информације и како их ноћу прерађује. Али је извесно – то што добро мирише могло би да помогне на следећем тесту или испиту.

понедељак, 05. мај 2025.
16° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом