Генерацијски јаз између родитеља и деце никада није био већи

На основу године рођења, стручњаци могу, у великом проценту, да одреде који су вам приоритети, шта желите, чега се плашите, чак и колика вам је платежна способност, колико користите друштвене мреже и какви сте у односу са другима. Истраживања показују да су људи рођени у истом периоду веома слични једни другима.

Све се мења, а свако време са собом носи нешто ново. Ми живимо другачије од родитеља, као што су и они живели другачије од својих. Свака генерација имала је свог музичког идола, карактеристичне фризуре, начин одевања. Неке генерације обележили су и значајни политички, економски и историјски догађаји. Све је то оставило велики траг на нас, већи него што мислимо, кажу стручњаци.

„Ви са људима са којима сте се родили и са којима сте одрасли, ви са њима делите много тога историјско тачног, све оно што сте заједно проживели и све оно са чим се саживите. И неке заједничке муке, рецимо, то је карактеристично за генерације које су стасале за време Првог светског рата, то искуство их је дефинисало за цео живот или оне који су одрасли за време Другог светског рата. Људи осећају заједништво историјско, емотивно, и осећају кохезију ‘Ми’ као група. ‘Ми’ смо то прошли, ја и сви други које познајем смо заједно били у томе. А онда су вам они старији и они млађи од вас некако страни“, објашњава социолог Богдан Спирић.

Од Ветерана до генерације Зед

Они који су рођени између 1920. и 1940. године припадају групи Ветерана. Овај период обележила је економска криза и Други светски рат. Ветеране карактеришу: поштовање ауторитета и придржавање правилима и дисциплини. Кажу да је то последица одрастања у свету у ком су управљале велике вође”, па су научени да трпе и слушају.

Након њих долазе Бејби бумери, рођени између 1940. и 1960. године. Завршио се рат, жене су се махом посветиле домаћинству, па је настао прави бејби бум.

„То је онај период када је владао општи глобални оптимизам. Завршио се рат, гради се планета, и ту генерацију заиста детерминише оптимизам у приступу и они су волели да кажу да је њихова парола:’Живи брзо и умри млад’. Џејмс Дин је био представник те генерације“, наводи психолог Ана Мирковић.

Рођени између 1960. и 1980. припадају генерацији Икс (X)- растрзани између традиционализма (који су им наметнули родитељи) и нових (прилично прогресивних) промена. Ова генерација је у много чему остала на пола пута”. Имали су најмањи проценат гласања од свих.

Карактерише их висок ниво скептицизма, али и виши степен образовања. Поседују изузетан предузетнички дух, а били су и прва генерација која је имала приступ компјутерима у домовима и школама.

Након 1981. године рођена је генерација Ипсилон (Y) или такозвани Миленијалци. Расли су у време распада комунизма, Чернобиља, ратова на Балкану, у Ираку и Авганистану, али и уз убрзан развој технологије.

Припадници ове генерације, показују истраживања, желе све сада и одмах. Карактерише их високи степен хедонизма, високо образовање и сјајно познавање технологије. Веома су флексибилни.

Миленијалци као мост између генерација

„Мени би миленијалци били та нека кључна генерација у премошћавању између аналогне генерације који су старији од њих и дигиталне генерације након њих, јер једино они, заправо, пате, односно разумеју оба језика. Морају да се носе од рођења и са дигиталним светом, а истовремено, у великим деловима света су одрастали аналогно негде много ближе генерацији X. Они су негде попут преводилаца“, сматра Спирић.

Од 2000. до 2010. године рођена је такозвана Зед (Z) генерација. Они одрастају у високо софистицираном друштву и компјутерском окружењу. Зову их и дигиталним урођеницима. Као средство комуникације масовно користе интернет и друштвене мреже. О њима ће се, тврде стручњаци, сазнати више тек када постану зрела радна снага.

„Никада није био већи јаз него сада међу генерацијама, то јест између родитеља и деце. А он може да се преброди тако што ће старији престати да говоре:’Моје време и твоје време’ и почети да говоре ‘наше време’, као једино релевантно време. И да ми узмемо најбоље од технологија, а деци дамо најбоље из нашег детињства. И у том балансу је негде најбоља опција“, истиче Ана Мирковић.

Рођени после 2010. године припадају Алфа генерацији која ће, како се сматра, помоћу технологије моћи да оствари све. А они који се тек сада рађају припадаће генерацији Омега, за које научници верују да ће, можда бити генерација која ће имати могућност да живи и на некој другој планети.

уторак, 30. децембар 2025.
2° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом