Дигитални детокс се претвара у индустрију која је у сталном расту

Људи су све више спремни да плате како би побегли од технологија због којих сеосећају „заробљенима". Глобално тржиште дигиталне детоксикације тренутно се процењује на око 2,7 милијарди америчких долара, а предвиђа се да ће се удвостручити до 2033. године.

Произвођачи хардвера као што су Light Phone, Punkt, Wisephone и Nokia продају минималистичке „просте, бејзик телефоне“ по премијум ценама, док су блокатори веб локација засновани на претплати као што су Freedom, Forest, Offtime и RescueTime претворили ограничења у уносан ток прихода.

Оператери велнес туризма су такође искористили ову прилику: компанија за путовања без технологије Unplugged недавно се проширила за још 45 смештајних јединица – кабина без телефона широм Велике Британије и Шпаније, рекламирајући такво одсуство, као искуство високе вредности.

Међутим, истраживање које је спровео Квин Хоанг, предавач маркетинга и потрошње са Одсека за маркетинг и стратегију, Универзитета у Лестеру са колегама са Универзитета Ланкастер, сугерише да овај комерцијализовани облик апстиненције ретко гаси дигиталне жеље – уместо тога, како се тврди, само делује као привремена пауза.

„Спровели смо дванаестомесечно истраживање фокусирајући се на NoSurf Reddit заједницу људи заинтересованих за повећање своје продуктивности, плус 21 дубински интервју (спроведен на даљину) са учесницима који живе у различитим земљама. Открили смо да уместо да се активно суоче са својим навикама, учесници су често изјављивали да препуштају самодисциплину апликацијама за блокирање, временски ограниченим закључавањима и минималистичким телефонима", написали су истраживачи.

Краткорочни резултати – обрасци понашања често остају непромењени

Џоан*, учесница NoSurf-а, објаснила је како се ослања на софтвер за блокирање апликација не да би ојачала самоконтролу, већ да би потпуно негирала потребу за њим: „За мене је мање битно користити снагу воље, која је драгоцени ресурс... а више уклонити потребу за испољавањем снаге воље".

Филозоф Славој Жижек дефинише ову врсту понашања (делегирање посла саморегулације тржишном производу) као „интерпасивност“. Ово производи оно што он назива „лажном активношћу“. Дакле, људи мисле да решавају проблем ангажујући се опет као потрошачи, што заправо оставља њихове основне обрасце понашања непромењеним.

Неколико учесника у наведеном експерименту о детоксикацији, описало је циклус у којем их је сваки рецидив подстакао да испробају још један алат, учвршћујући њихову зависност од комерцијалног екосистема.

Софија је, с друге стране, само пожелела повратак „(не) паметних телефона са пуном тастатуром, као што су то имали 2008. године“, додајући: „Користила бих један од њих до краја живота кад бих могла".

Утврђено је да индивидуализоване интервенције у процесу дигиталне детоксикације производе мешовите и често краткотрајне ефекте. „Учесници у нашој студији описали су кратке паузе у којима су накратко смањивали активност пре него што би се вратили познатим обрасцима", истичу истраживачи.

Многи корисници су се бавили оним што социолог Хартмут Роса назива „оазама успоравања“ – привременим успоравањем које није имало за циљ да се одустане, већ да се опорави од преоптерећења. Попут паузе, дигитална детоксикација им је понудила тренутно олакшање, а на крају им је омогућила брз повратак екранима, често на сличним или вишим нивоима ангажовања него раније.

Иницијативе за детоксикацију широм заједнице

Иако се комерцијализација дигиталне детоксикације често приказује као западњачки тренд, Азијско-пацифички регион је најбрже растуће тржиште на свету за ову робу, односно услуге. Али у Азији такође видимо неке примере некомерцијалних одговора на проблем дигиталног преоптерећења на нивоу заједнице или земље.

У централном Јапану, Тојоаке је увео прве градске смернице о коришћењу паметних телефона у земљи. Породице се подстичу да поставе заједничка правила, укључујући и правила о престанку коришћења уређаја од стране деце после 21 час. Овде је у питању дигитално ограничење као пракса заједнице, а не као тест индивидуалне снаге воље.

У западној Индији, од 15.000 становника Вадгаона се тражи да сваке вечери искључују дигиталне уређаје у трајању од 90 минута. Телефони и телевизори се гасе у 19 часова, након чега се многи сељани окупљају напољу. Оно што је почело током пандемије сада је ритуал који показује да здраве технолошке навике могу бити лакше заједно него сами.

А у августу 2025. године, Јужна Кореја – једна од најповезанијих земаља на свету – усвојила је нови закон којим се забрањује употреба паметних телефона у школским учионицама од следећег марта, чиме се придружила земљама широм света са таквим правилом. Утврђено је да је слична политика у Холандији побољшала концентрацију међу ученицима.

Комерцијална индустрија детоксикације цвета јер се лична решења лако продају, док се системска много теже имплементирају. У другим областима, од зависности од проблема (од коцкања до гојазности), политике се често фокусирају на лично понашање као што су саморегулација или индивидуални избор, уместо да се баве структурним силама и моћним лобијима који могу продубити штету.

Како избећи замке индустрије детоксикације

Да би се решио проблем дигиталног преоптерећења, истраживачи препоручују да технолошке фирме треба да превазиђу козметичке функције „дигиталног благостања“ које само одлажу ометања, и да преузму одговарајућу одговорност за технологије паметних телефона које подразумевано нуде константно ангажовање.

У међувремену, на вишем нивоу, владе могу да уче из поменутих иницијатива у Азији и другде које спајају заједничку подршку са спровођењем правила о дигиталном ограничењу.

Истовремено, ако и сами размишљате о дигиталној детоксикацији, ево неколико предлога како да смањите шансе да се упетљате у мрежу токсикације.

Будите опрезни са алатима (разним помагачима, агенцијама, апликацијама...) који обећавају да ће обавити посао уместо вас. Иако можда мислите да на овај начин решавате проблем, ваше основне навике ће вероватно остати непромењене.

Тражите солидарност, а не производе, као и мештани поменутог Вадгаона. Покушајте да ускладите своју неповезаност односно офлајн статус са неповезаношћу других људи. Мање је вероватно да ћете се ухватити мобилног телефона ако видите да укућани или цимери раде нешто друго – што не укључује примену мобилног.

Пробајте да осетите да вам је досадно и користите то време за нешто креативније или одмор, уместо што ћете узети телефон у руке. Као што је филозоф Мартин Хајдегер приметио, дубока досада је простор где рефлексија постаје могућа. А то заиста може бити веома корисно.

*Имена учесника у истраживању су промењена због заштите њихове приватности.