Читај ми!

Да ли ће јапански власник остати без Ван Гогових „Сунцокрета“ и милијарде и по долара

Потомци Јеврејина од којег су нацисти одузели једно од Ван Гогових ремек-дела туже јапанску компанију која га поседује, тражећи не само да се њиховој породици врати слика, већ и да им се исплате 1,44 милијарде долара, као одштета за губитак који су претрпели зато што протеклих деценија нису могли да је излажу.

Љубитеље уметности у Јапану протеклих дана узнемирила је вест да би домаћа осигуравајућа компанија „Сонпо“, која поседује једну од пет слика сунцокрета чувеног холандског мајстора Винсента ван Гога, могла да остане без тог драгоценог уметничког дела због тужбе која је против ње недавно подигнута у САД.

„Сонпо“ у свом трезору држи Ван Гогове Сунцокрете које је 1987. године (тада под именом „Јасуда осигурање“) за суму од 38 милиона долара купио у Лондону на аукцији брокерске куће „Кристи“.

Та слика је, међутим, припадала је немачком банкару Јеврејину Паулу фон Менделсон-Бартолдију, пре него што је 1934. године био присиљен да је уступи француској дилерској кући због масовних прогона у којима су им нацисти одузимали сву вредну имовину.

Његови потомци сада туже јапанску компанију тврдећи да је она Ван Гогово дело откупила иако је знала да је оно било предато под принудом, те поред слике траже одштету од невероватних 1,44 милијарде долара: 690 милиона због „неправедног богаћења“ и 750 милиона као казнену одштету.

Једна од основа за њихову тврдњу је мејл који је 2002. јапанска компанија послала Институту уметности у Чикагу, а у којем, наводно, њено особље каже да би слика могла да буде конфискована у САД због контроверзе у вези са притиском нациста на немачке Јевреје.

Тужба је поднета пред америчким федералним судом у држави Илиноис у децембру, те с обзиром да он нема ингеренције над јапанским држављанима и територијом у овом тренутку, чини се, има за циљ првенствено притисак на јапанску компанију кроз медије, а онда и судску заплену у случају да „Сунцокрети" у њеном поседу буду изложени у САД.

Слика, међутим, није напустила Земљу излазећег сунца већ пуних двадесет година. Зато је вероватно реалнији расплет у којем би се „Сонпо“ сложио да тужиоцу исплати одређену суму новца како би могао да њоме слободно располаже и у САД.

Осамдесете врхунац јапанског богатства

Јапанска компанија осим повременог музејског излагања, Ван Гогово дело често користи за сопствену промоцију и једна од подружница групе „Сонпо“ због ње у свом називу носи реч „сунцокрети“. Управо та градња бренда на основу поседа слике је једна врста користи, односно, профита, који је фирма стекла и за који сада треба да плати, сматрају тужиоци.

У другој половини осамдесетих, након „Плаза договора“, споразума САД, Јапана и Немачке у којем су потоње две државе прихватиле захтев Вашингтона да дуплирају вредност својих валута, богатство јапанских компанија се удвостручило што су оне искористиле за велике куповине земље, предузећа и уметнина по свету.

Мада је тај договор донео крај високом економском расту Јапана пошто су производи његове извозно оријентисане привреде наједном драстично поскупели и проузроковао штетни мехур на домаћем тржишту некретнина, компаније из острвске царевине су тада изазвале буру преузимањем низа чувених америчких компанија и поседа, попут холивудског гиганта „Колумбије“ или Рокфелер центра у Њујорку.

Једна од таквих трансакција из друге половине осамдесетих била је и куповина Ван Гогових Сунцокрета по тада незамисливој цени од близу 40 милиона долара – „Сонпо“ је тада постао власник најскупље слике на свету.

Куриозитет је да је само три године доцније, 1990. директор јапанског произвођача папира „Даишова“ Рјое Саито откупио Ван Гогово дело Портрет доктора Гашеа за чак 82,5 милиона долара, поставивши нови светски рекорд.

Породица Менделсон-Бартолети, јављају амерички медији, у протеклих неколико година поднела је тужбу против више америчких музеја и галерија, међу којима су и Гугенхајм и Национална галерија у Вашингтону, и од њих успела да издејствује вансудске нагодбе, па чак и повратак једног Пикасовог дела.

Јапанска компанија издала је саопштење медијима у којем је изнела мишљење да није учинила ништа незаконито, те је најавила да ће се снажно борити да одбрани своје власништво над сликом холандског мајстора из друге половине 19. века.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 23. фебруар 2024.
17° C

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво