Морамо ли да пристанемо на све кад преузимамо апликације

У Европској унији 85 одсто људи између 16 и 74 године користи интернет. Највише се користи за размењивање електронске поште, тражење информација о робама и услугама, гледање видео-садржаја, друштвене мреже, за банкарске услуге и за тражење информација о здрављу.

За све то неопходне су апликације.

Међутим да ли приликом преузимања неопходне апликације треба да дозволимо приступ именику, порукама, галерији фотографија?

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Данило Кривокапић из Фондације „Шер“ истакао је да се ипак доста тога променило, те да више не морамо да пристанемо баш на све, као што је то некада био случај.

„Данас, услед неких нових правила, ове апликације нам дају могућност да не дамо све“, каже Кривокапић додајући да много зависи и од типа апликације.

„Ако желимо да користимо Инстаграм, наравно да морамо дозволити да приступи фотографијама. Проблем се јавља када апликације траже дозволе о оним информацијама које нису потребне да би та апликација функционисала“, нагласио је Кривокапић.

Говорећи о подацима које корисници остављају апликацијама, Кривокапић указује на то да кривица није само њихова: „Живимо у свету у којем технологија и интернет функционишу тако да постоји стално праћење грађана. Моје је мишљење да треба да променимо систем како он не би функционисао тако да се подаци константно сакупљају“.

Према његовим речима, када апликације, то јест компаније које их развијају корисницима не би тражиле приступ подацима, коришћење и преузимање апликација, највероватније не би били бесплатни.