Да ли је тачно да „људи у годинама" теже граде мишићну масу

Достићи кондицију може бити тежи посао са процесом старења, али неколико промена у аеробном тренингу и тренингу отпора може имати позитиван утицај и смањити ризик од болести, односно – пружити све бенефите редовних физичких активности.

„Ваши мишићи слабије реагују на вежбање са годинама. Није тако лако добити мишиће и снагу као када сте били млађи", каже професор Ли Брин, стручњак за физиологију скелетних мишића и метаболизам на Универзитету у Бирмингему.

Али то не значи да се труд не исплати. „Идеја да вежбање постаје бесмислено након одређеног узраста је једноставно погрешна. Сви реагују на структурирано (јасно одређен циљ и план) вежбање. Можда нећете изградити толико видљивих мишића, али се снага, кардиоваскуларно здравље, функција мозга и заштита од непреносивих болести свакако побољшавају", додаје проф. Брин.

Мишићна маса и њихова јачина почињу да опадају од око 40. године живота, у поређењу са врхунским нивоима у двадесетим годинама. Сматра се да реакција тела на тренинг такође почиње да опада отприлике тада, али је и даље могуће изградити мишиће уз праву стратегију.

„Уз неколико промена – чешће сесије или повећање броја серија у сваком тренингу – старије особе могу постићи резултате блиске онима млађих људи“, каже проф. Брин.

Додаје да је исхрана такође кључна. Адекватан унос протеина, плус угљених хидрата и здравих масти, подстичу боље резултате вежбања, убрзавају опоравак и подржавају начин на који се ваше тело прилагођава вежбању.

Стручњаци препоручују најмање 150 минута умерене или 75 минута енергичне аеробне активности недељно за оне старости од 19 до 64 године, плус вежбе за јачање мишића, као што је дизање тегова, за све главне мишићне групе најмање два пута недељно. Ово је од виталног значаја не само за кондицију, већ и за дугорочно здравље.

„Редовни аеробни и тренинг отпора смањује ризик од скоро сваке незаразне болести – дијабетеса типа 2, кардиоваскуларних болести, Алцхајмерове болести“, закључује проф. Брин.