Шта ће се десити у Србији када електромобили постану свакодневица?
Најава Међународне конференције о одрживим енергетским системима која ће се у јулу одржати у Новом Саду, послужила је да се на Електротехничком факултету у Београду одржи предавање о томе шта ће се десити у Србији када електромобили постану свакодневица. Наша мрежа, каже струка, претрпеће велике промене, а питање је и из којих извора ће се производити струја. Ограничавајући фактор су свакако закони Европске уније према којима после 2030. године није дозвољена производња струје из лигнита.
Резерве угља из којих сада Србија добија већи део струје довољне су до 2050. године, а после тога имамо две опције – нуклеарну – и обновљиве системе на ветар и воду.
Како тврде професори на Електротехничком факултету у Београду – ЕУ ће забранити и ограничити производњу струје из угља већ 2030. године. То утиче и на нашу стратегију, а нуклеарке нећемо моћи да градимо ако нисмо у НАТО-у из војно-безбедносних разлога.
Зато нам остаје само снага воде и ветра која треба да пуни мрежу, а и аутомобиле у будућности.
„Како изгледа енергетика у 2100. години у Србији. Тада је лигнит нула, сад је лигнит 70 одсто. Ја бих рекао: 'Заборавимо нуклеарну опцију у овом тренутку', то значи све је обновљиво, хидро део је 30 до 40 одсто, а остало је сунце и ветар, и биомаса, наравно“, објашањава др Никола Рајаковић са Електротехничког факултета у Београду.
У привредној комори Србије сагледавају долазак нових технлогија и траже да се због новог, електричног погона аутомобила покрене ланац законских и институционалних промена.
„Структуралне мере за мала и средња предузећа, стимултивне мере за електричне аутомобиле, мислим да би новац из зеленог фонда могао да буде важан покретач новог имобилитета у Србији и раст БДП-а у Србији“, сматра Синиша Митровић из Привредне коморе Србије.
Конгрес у Новом Саду у јуну треба да одговори на питање куда и како идемо. Да би се пропагирала тема електромобилитета изнајмљен је један „тесла“ аутомобил који кружи Србијом и којег ће имати прилику да пробају и студенти и професори српских универзитета.
„Циљ је да покажемо да електрични аутомобили могу да се пуне било где, да свако може да повеже утичницу, да то није превише компликовано, да је лако и еколошки прихватљиво“, истиче Илија Батез Бјелић са Електротехничког факулета у Београду.
На предавању се чуло да већ сада сунчани колектори и ветрењаче дају струју стандардног напона уз цену која је мања од експлоатације угља.
То је велика шанса и за нас јер имамо и знање и памет који могу да започну нове пројекте без увоза технологије, тврде стручњаци Електротехничког факултета и додају да целокупна електро-мрежа мора да се ремонтује ако желимо да возимо аутомобиле на струју.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 17
Пошаљи коментар