Звонко Богдан, музичар и винар - голубарство, најдражи хоби, донело му је трофеје али и мир
Сомборац, а касније Суботичанин Звонко Богдан познат је као аутор и интерпретатор изворне народне, а нарочито тамбурашке музике са простора Панонске низије. Његов студијски албум издат поводом 50 година легендарне песме „Еј салаши“ једно је од најтраженијих издања ПГП РТС-а. Знате га као музичара, прославио се и у коњичком спорту, а његов најдражи хоби је голубарство.
У Суботици је голубарство веома популаран и спорт, али и хоби, а присутно је у том граду више од 150 година.
Неки то раде из разоноде, а неки се баве озбиљним такмичењима где су потребни голубови писмоноше. Ту се суботички клуб „Спартак“ истакао претходних година, нарочито прошле године.
Један од чланова који се са успехом бави голубарством је кантаутор Звонко Богдан.
Просторије на салашу на којем се маестро бави својим љубимцима, препуне су пехара. Све је почело када је са десетак година, од кума на поклон добио два голуба.
„Мене је фасцинирало што су ти голубови били везани за кућу и што су они били опредељени само за то да буду у свом гнезду. Где год га однесеш, он се само жури кући и у своје гнездо. И то је мене привукло зато што је то домаћа врста гласника и домаћа врста животиња с којима можеш да уживаш“, објашњава Богдан.
Према његовим речима, голуб има беспрекорну оријентацију.
„Где год га пустиш на 100, 200, 300, 500, 800, 1.000 километара, он кружи и тражи правац да што прије дође у свој дом“, истакао је славни певач.
Љубав према голубовима траје од детињства
Голубови су, како каже, били украс његовог дворишта и успомена на детињство. Када је престао да се бави коњима посветио се голубовима и већ пет-шест година има сјајне резултате.
Трагајући за најбољим узгајивачницама, Богдан је још пре 55 година посетио земљу за коју каже да живи од голубова писмоноша и да је постојбина најбољих такмичарских примерака.
„Расадник голубова писмоноша у свету је Белгија. Белгијанци су први направили од овога, не само бизнис него су заштитили голуба писмоношу као највреднију врсту голубова која такмичењем и тренингом и пуштањем добија класу. Зато се овде прави строга селекција. Пуштање и такмичење голубова писмоноша је да би се добила што боља селекција“, прича Звонко Богдан.
Показујући свој најбољи пар голубова писмоноша Богдан наводи да је најбржи млади мужјак који се излегао у септембру. „Најбоља голубица у нашој групацији је голуб од годину дана. Била је добра и на кратке и на средње и на дугачке стазе, значи до 600 километара“, рекао је поносни власник.
Голубове је најдаље слао у Немачку, Италију и у Грчку, што су раздаљине између 700 и 800 километара.
„Врате се за десетак-једанаест сати. Екстра примерци, они не стају нигде, они се журе својим кућама, то је десетак-једанаест сати у ваздуху. Значи мора бити и време добро. Ако је лоше време, голубови стају и траже спаса“, објашњава Богдан.
Богдан: Ројтерс је имао своје голубове писмоноше за слање вести
Маестро открива колико су голубови писмоноше били важни у почетцима познате британске новинске агенције.
„Запамтио сам да је Ројтерс од настанка, пре 100 и више година имао своје голубове писмоноше у дворишту, у својој организацији, које су слали на периферије са њима слали и добијали вести“, указао је Богдан.
Не размишља о томе до када би могао да се бави голбарством: „Ово је за мене један мир који ми је у овим годинама јако потребан“.
Захваљујући тим битним тренуцима спокоја, песма Звонка Богдана као и његови голубови стизаће далеко, а трајаће и слушаће се дуго.
Надамо се да ћемо дуго уживати у песмама чувеног кантаутора, а за то Београђани имају прилику већ 10. марта на великом концерту у МТС Дворани.
Коментари