„Еј, салаши" – документарна ода једном времену и Звонку Богдану, барду равнице

На препуној Летњој позорници на Палићу на синоћној премијери филм Еј, салаши било је врло узбудљиво и емотивно. Екипа документарног филма Маје Узелац, поклонила се свима који су дошли да виде први филм о Звонку Богдану.

Пре премијере било је организовано дружење филмске екипе на салашу Звонка Богдана, где им је он приредио и мини концерт у част пројекције филма. Касније, на Летњој позорници где се екипа филма поклонила публици, Звонко Богдан је добио посебно емотиван аплауз, а у пригодном обраћању испричао је једну анегдоту.

„Само да вам кажем шта ми је моја мама рекла када сам имао 35 година и када сам дошао код ње на ручак једне недеље у Сомбору, са женом и двоје деце. Сео сам за астал, а моја мама је била повезана марамом, и стала је са стране и рекла: 'Та боже, Звонко, никада нисам мислила да ће од тебе бити човек‘.“

Заправо, повод за ово дружење било је ЦД издање ПГП РТС-а поводом 50 година песме Еј, салаши коју је Звонко Богдан написао. Током снимања тог албума у студију родила се идеја о документарном филму.

„Пре четири године радили смо албум поводом 50 година од објављивања песме Еј, Салаш је на северу Бачке и то је мој први сусрет са Звонком Богданом у студију. То је била прилика да видим како ствара у студију своја дела. Некако сам имао утисак да би можда било интересантно да поновимо после тога још једном цео сешн на неком можда природнијем месту као што је Салаш. Звонко Богдан је имајући поверење у том тренутку у мене рекао да би то било супер и дао мени мандат да окупим екипу и да почнемо да радимо документарац“, објашњава сценариста Иван Кљајић.

„Ја једино поздрављам све оне који воле добру, стару, праву музику. Ја је чувамо од заборава и изгледа да је то препознао Иван Кљајић и његово друштво па су чак направили филмску причу. Трајало је дуго, али хвала богу успели смо и изгурали смо је некако. А овај ЦД који је изашао на педесету годишњицу Еј, салаши, то је свакако нешто што сам ја тек касније схватио, да има једну фину вредност, јер то је печат једног времена“, истиче Звонко Богдан.

„Ми смо заиста желели да буде резултат управо овакав какав јесте, а да бисмо до тога дошли, морало је толико да траје. Читава екипа је заиста била пожртвована и сви смо са великом вољом приступили овом пројекту и са великом љубављу“, наглашава продуцент Синиша Бокан.

„Резултат је неки скроз други нови поглед на ту тематику и мислим да ће свако ко га погледа имати неки нови ниво своје комуникације са Звонковим песмама, али не само, већ и са овим целим простором око нас, са равницом, са епохом која је у нестанку и људима који су је чинили“, напомиње редитељка филма Маја Узелац.

„Ја сам био само случајно учесник приче једног мог времена које је прошло, а нисам знао да ће бити на било који начин забележено. И то је нешто што је на мене оставило изузетан утисак“, додаје Звонко Богдан.