Тејст атлас ранграо Србију на 12. место најбољих кухиња света

Конкуренција је била оштра, а у самом врху листе нашле су се кухиње Грчке, Перуа, Португала, Шпаније, Јапана, Турске, Кине, Француске, Индонезије, Мексика и Италије, која неприкосновено држи прво место. Георгије Генов напомиње да је позиција Италије резултат вишедеценијског систематског рада.

„Наравно, Италија ради већ 50 година управо на квалитету хране, на квалитету ресторана, на извозу хране, на туризму, на промоцији, на стварању бренда и наравно да је неприкосновена у сваком случају. Ми смо 12. што показује потенцијал да имамо шансе да напредујемо много више него што смо данас, уколико заиста кренемо тим путем којим су Италијани ишли.“

Додаје да је овај пласман велики успех, али и обавеза.

„Ово је велики успех у сваком случају, али је то потврда да морамо да радимо – од обуке, од квалитета, од производње хране, услуживања у ресторанима, припремања, стандардизације и свега онога што следи, како бисмо и даље напредовали и учествовали у самом промету.“

Аутентичност и разноврсност као главни адут

Директорка Туристичке организације Србије Марија Лабовић истиче да је управо аутентичност српске гастрономије оно што највише привлачи стране туристе.

„Када је српска гастрономија у питању, оно што је традиционално и аутентично је и најинтересантније иностраним туристима. Туриста када дође на дестинацију жели да доживи ново искуство и да проба нешто што раније није пробао.“

Према њеним речима, важан сегмент је и разноврсност понуде.

„Оно што нас чини изузетно квалитетном туристичком дестинацијом је и разноврсност гастрономије коју туриста може да конзумира овде. Наша истраживања показују да је гастрономија међу топ три позитивна утиска која туриста понесе из Србије.“

Лабовићева наглашава да је 12. место међу 100 земаља значајан резултат.

„Од 100 бити 12. је заиста добар успех. Квалитет наше гастрономије потврђује и чињеница да већ пету годину за редом у Србији имамо присутне Мишлен и Gault & Millau, светске гастрономске водиче.“

Континуирано праћење квалитета

Генов подсећа да се задовољство туриста систематски прати годинама.

„Од 2017. радимо истраживања задовољства гостију на туристичким дестинацијама у сарадњи са Туристичком организацијом Србије и Министарством туризма и оцене су стално биле преко 4,30. Последње истраживање донело је оцену 4,51, што показује наше напредовање у квалитету и гастрономији.“

Шта је аутентична српска кухиња

Говорећи о аутентичности, Генов истиче регионалну разноврсност.

„Ми приступамо локалним производима тамо где се налазе. Имамо кухињу од Пирота, Суботице, Војводине, западне и јужне Србије и управо та разноликост нам даје право да говоримо о српским кухињама са свим нијансама које постоје.“

Наглашава да туристи траже управо такав приступ.

„Туриста жели аутентичну храну, жели српски шмек. Ми не користимо рецептуре, већ традицију која се преноси с колена на колено и тако треба да наставимо.“

Гастрономија као део туристичког производа

Марија Лабовић наводи да гастрономске туре већ постоје као део туристичке понуде.

„Туриста, поред културно-историјских локалитета и активности, међу првим стварима истражује где ће јести. Зато би гастрономске туре свакако биле корисне.“

Она подсећа и на нову публикацију Туристичке организације Србије.

„Из тог разлога направили смо брошуру ‘Србија за столом’, коју смо представили на Винској визији Отвореног Балкана. Она путује кроз Србију и њено гастрономско наслеђе.“

Традиционална јела и савремени приступ

Међу најбоље оцењеним јелима из Србије издвајају се комплет лепиња, пазарске мантије, лесковачки ајвар, петровачки кулен и ариљска малина.

Лабовићева истиче значај очувања традиције.

„Сваки део Србије има локална аутентична јела. Важно је сачувати ту аутентичност, јер туриста није дошао да једе иностране специјалитете, иако је добро да и они постоје.“

Додаје да је приметан и тренд модерне интерпретације традиционалних јела.

„Традиционална јела се припремају и сервирају на савремен начин, што је добар спој очувања традиције и праћења светских трендова.“

Пут ка гастрономском бренду

Генов наглашава да страни туристи у Србији траже домаћу причу.

„Наша кухиња је снажна, није компликована, али је богата. Туристичка организација Србије много је учинила на промоцији гастрономије кроз сајмове и наступе, али морамо да радимо да бисмо створили бренд.“

Према његовим речима, недостаје још систематичнији приступ.

„Недостаје стандардизација – од ћевапа, сарме и ајвара, од квалитета производа, од њиве до трпезе, од услуживања и промоције. Морамо сви заједно да радимо да бисмо створили прави бренд који ће бити један од главних мотива за долазак туриста.“

Комплет лепиња као симбол

Осврћући се на комплет лепињу, која је ушла међу топ 10 јела света, Марија Лабовић истиче да је она пример онога о чему говоре.

„Комплет лепиња је традиционална и аутентична и управо таквим јелима треба посветити посебну пажњу. Важно је наставити промотивне активности, не само за ово јело, већ за целокупну гастрономију.“

Она закључује да квалитет треба стално унапређивати.

„Оно што је добро не треба мењати, али не смемо да се опуштамо. Морамо континуирано да радимо на додатном повећању квалитета.“