Август и званично најтоплији месец од када се врше мерења, а паклени Ел Нињо тек долази

Глобална просечна температура током августа износила је 16,96 степени Целзијуса, што је за 0,85 степени Целзијуса више од просека за период од 1991. до 2020. године.

Рекордно топао месец делимично су подстакле и температуре океана, које су такође достизале рекордне вредности. Глобалне температуре површине мора изједначиле су рекорд за највишу месечну просечну вредност забележену у било ком месецу.

Месеци који чине метеоролошко лето – јун, јул и август – изједначили су се са летом 2024. године као најтоплија таква сезона забележена на глобалном нивоу.

Сви ови оборени рекорди последица су два фактора, наводи „Коперник“ – дуготрајног глобалног загревања изазваног људским активностима и јачања феномена Ел Нињо у тропском делу Пацифика.

Ова комбинација је током историје доводила до разарајућих екстремних временских догађаја широм света. Последњи пут значајан Ел Нињо забележен је 2023. и 2024. године, а тај догађај довео је до низа од 13 узастопних месеци са рекордно високим глобалним температурама према подацима „Коперника“.

Август би могао да означи почетак сличног, ако не и дужег периода, с обзиром на већу интензивност Ел Ниња који је тренутно у току, рекла је Саманта Бурџес, стратешка директорка за климатска питања у служби „Коперник“ за климатске промене.

Феномен Ел Ниња карактеришу натпросечно високе температуре површине мора у тропском Тихом океану, које доприносе бројним променама образаца времена. То је свакако био случај и ове године.

Западна Европа имала је најтоплије лето откако постоје мерења, при чему су претходни рекорди били значајно премашени. Према засебном саопштењу америчке Националне управе за океане и атмосферу, објављеном у среду, и Сједињене Америчке Државе имале су најтоплије лето у историји мерења, чиме је надмашен рекорд из 1936. године, из периода "Dust Bowl", као и рекорд из 2021. године, који је до тада био изједначен са претходним.

Европу је овог лета погодио низ топлотних таласа који су обарали рекорде, уз пожаре на местима на којима се они обично не јављају, попут Велике Британије. У САД је низ топлотних купола захватио велики део 48 континенталних савезних држава, стварајући дуготрајне периоде рекордно високих температура, нарочито у државама на југозападу земље.

Чињеница да су температуре током августа биле више него у јулу сама по себи је неуобичајена, рекла је Бурџес.

Ретко се дешава да август буде топлији од јула када је реч о глобалним просечним температурама, будући да је јул обично месец у којем планета бележи највише температуре. Од 1940. године, август је само четири пута био топлији од јула по глобалним просечним температурама, не рачунајући ову годину. Последњи пут то се догодило 1985. године.

„Налазимо се на правој прекретници за друштво. Видели смо катастрофалне климатске догађаје широм света, а мислим да смо овог лета заиста видели како последице погађају људе свуда“, истакла је Бурџес.

Она је указала и на све веће схватање у Европи, након овог изузетно врелог лета, да регион „није прилагођен нашој садашњој клими“.

„Један од кључних закључака јесте да што је наша основна клима топлија, екстремни догађаји постају интензивнији, учесталији и дуготрајнији“, додала је она.

Глобална просечна температура ваздуха при површини Земље била је за 1,65 степени Целзијуса виша од просека у прединдустријском периоду. То је први пут од новембра прошле године да је било који месец премашио дугорочни температурни циљ од 1,5 степени Целзијуса утврђен Париским споразумом.

У извештају који је објављен прошле недеље, Програм Уједињених нација за животну средину закључио је да ће овај амбициозни температурни циљ, посматрано дугорочно, вероватно бити премашен, имајући у виду недостатак драстичног смањења емисија загађујућих материја које загревају планету.