Климатске промене повећавају ризике у трудноћи: Како екстремне врућине утичу на мајку и бебу

Климатске промене доводе до пораста просечних температура и све чешћих дана са екстремним врућинама, што изазива забринутост лекара због последица по здравље трудница и новорођенчади.

Високе температуре представљају све већи проблем за јавно здравље, а труднице су посебно осетљиве на њихове ефекте. Истраживања повезују изложеност екстремним врућинама са неповољним исходима трудноће, који у најтежим случајевима могу имати фаталне последице за мајку и новорођенче.Топлота може да утиче и на развој плода, са могућим дугорочним последицама по здравље и когнитивне способности детета.

„Труднице су физиолошки осетљивије на топлоту. Прилагођавање климатским променама требало би да да приоритет трудницама“, рекла је за портал Лајв сајенс др Сузана Еспозито, педијатар са Универзитета у Парми у Италији.

Научници и стручњаци за јавно здравље настоје да утврде границу између температура које су безбедне и оних које представљају опасност за здравље трудница и развој плода. Са даљим загревањем планете, једно од кључних питања јесте како ће се мењати ризици повезани са трудноћом и на који начин се могу умањити.

Мања порођајна тежина и већи ризик од превременог порођаја

Када покушава да се расхлади, организам усмерава крв ка периферним деловима тела како би ослободио топлоту преко коже. Поједина истраживања указују на то да би овај процес код трудница могао да смањи проток крви кроз постељицу, чиме се умањује снабдевање плода кисеоником и хранљивим материјама.

Сматра се да би то могло да допринесе мањој порођајној тежини, која је повезана са повећаним ризиком од болести и смрти убрзо након рођења, али и са когнитивним и менталним тешкоћама касније у животу.

Топлотни стрес, према истраживањима на лабораторијским животињама, може да повећа и ниво кортизола у организму изнад вредности уобичајених за здраву трудноћу. То би могло да изложи плод већој количини овог хормона и утиче на поједине аспекте развоја, као и на функције постељице. Међутим, овај механизам још није у потпуности разјашњен код људи.

Ипак, више истраживања на људима указује на повезаност изложености високим температурама и мање порођајне тежине. Жене које су биле трудне током топлотног таласа у Француској 2003. године имале су више него двоструко већу вероватноћу да роде бебу мале порођајне тежине у поређењу са женама чија се трудноћа није поклопила са периодом екстремних врућина. Повезаност је била нарочито изражена када се топлотни талас догодио током првог тромесечја трудноће.

Истраживање спроведено у Аризони такође је показало да су више температуре током трећег тромесечја биле повезане са мањом порођајном тежином, рекла је коауторка студије Кристин Микелсон, социолог, која се бави јавним здрављем на Државном универзитету Аризоне.

Превремени порођај, односно рођење пре навршене 37. недеље трудноће, представља један од најзабрињавајућих исхода повезаних са високим температурама, рекла је др Еспозито. Код превремено рођених беба већи је ризик од неуролошких и развојних тешкоћа него код деце рођене у термину.

„Ако се родите превремено, изложени сте повећаном ризику од различитих неповољних исхода током одојачког периода, али и током детињства, па чак и касније у животу“, рекла је Клара Хајл, истраживач здравља са Универзитета у Лунду у Шведској.

Преглед 70 студија показао је да је вероватноћа превременог порођаја већа за 16 одсто када вишедневни топлотни талас наступи у последњим недељама трудноће. Када се посматра просечна температура током целе трудноће, сваки пораст од једног степена Целзијуса повезан је са повећањем ризика од превременог порођаја за пет одсто.

Високе температуре доводе се у везу и са ранијим порођајима који се дешавају након 37. недеље, али пре навршене 39. недеље трудноће. Такав ранији порођај повезан је са већим ризиком од хоспитализације током детињства и споријим неуролошким развојем.

Анализа 56 милиона порођаја у Сједињеним Америчким Државама током две деценије показала је да је у данима када је максимална температура прелазила 32,2 степена Целзијуса забележен приближно један ранији порођај више на сваких 100.000 трудноћа него у данима са температурама од 15 до 21 степен. Порођаји током врелих дана у просеку су се дешавали око шест дана раније од очекиваног, а у појединим случајевима и до две недеље раније.

С обзиром на наставак раста просечних температура, ранији и превремени порођаји могли би да постану чешћи. Уједињене нације предвиђају да би свет у наредних пет година могао да пређе праг загревања од 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријски период, а могуће је да ће у истом временском оквиру бити премашен и праг од два степена.

„Вероватно можемо да очекујемо да ћемо се у наредним годинама суочавати са овим температурама или још вишим“, рекла је Лизбет Бургос Очоа, статистичар са Универзитета у Тилбургу у Холандији.

Прееклампсија, срчане мане и други ризици

Изложеност високим температурама током трудноће повезана је и са повећаним ризиком од прееклампсије, компликације која је повезана са крвним притиском и може имати смртоносне последице. Истраживање спроведено у Француској 2011. године показало је да су више температуре током првог тромесечја биле повезане са благо повећаним ризиком од тешке прееклампсије. Ипак, потребна су додатна истраживања како би се утврдило због чега долази до те повезаности.

Високе температуре доводе се у везу и са другим компликацијама, укључујући гестацијски дијабетес, односно дијабетес који се јавља током трудноће, као и повишен крвни притисак. Истраживања указују и на повећан број хитних болничких пријема трудница у периодима великих врућина.

Последице могу да се одразе и на развој плода. Једна студија је показала да је након топлотног таласа у Канади ризик од рођења бебе са тешким срчаним манама био већи за шест одсто. Највећи ризик забележен је код беба које су током првог тромесечја трудноће најмање 15 дана биле изложене температурама од 30 степени Целзијуса или вишим.

Екстремне врућине могу да повећају и ризик од мртворођености. Према истраживању спроведеном у шест америчких савезних држава, четири узастопна дана са неуобичајено високим температураматоком последње недеље трудноће била су повезана са повећањем ризика од мртворођености за три одсто.

Потребна додатна истраживања

Међутим, важно је нагласити да су ова истраживања посматрачког типа. Она показују повезаност између високих температура и неповољних исхода трудноће, али не могу непосредно да докажу да су управо врућине изазвале повећање ризика. Истраживања такође не узимају у обзир услове у којима су испитанице живеле, нити мере које су предузимале да би се расхладиле, због чега не пружају потпуну слику о њиховој стварној изложености топлоти.

Научници зато настављају да истражују на којим температурама ризици постају израженији. Тим Кларе Хајл објединио је резултате више од 100 студија о високим температурама и неповољним исходима трудноће, укључујући мртворођеност, превремени порођај, превремено одвајање постељице и прееклампсију.

Иако су се истраживања разликовала по периоду трудноће који су обухватала, резултати су углавном указивали на исти образац: ризик од неповољних исхода повећавао се када су температуре достизале око 30,5 степени Целзијуса. При температури од 39 степени, укупан ризик од неповољних исхода био је већи за 20 одсто.

„Било би корисно да разумемо који ниво топлоте постаје опасан за жене. Постоји ли праг на којем тело више не може ефикасно да одводи топлоту? И како се са њом носи тело труднице, које се разликује од тела жене која није трудна?“, рекла је Хајлова.

Последице врућина по исход трудноће могу бити израженије код људи у неповољнијем социоекономском положају, истакла је Лизбет Бургос Очоа. Домаћинства са нижим приходима ређе имају клима-уређаје, док насеља са нижим просечним приходима често имају мање зелених површина, што доприноси задржавању топлоте у непосредном окружењу.

Проширивање зелених површина и изградња водених површина могу да помогну у расхлађивању насеља и ублажавању негативних утицаја високих температура на здравље, навела је она.

Истраживачки тим Кларе Хајл развио је и апликацију за мобилне телефоне намењену трудницама и женама које су се недавно породиле. Апликација предвиђа ризик од топлотног стреса и предлаже мере за његово ублажавање, попут уношења довољно течности и промене одеће. Хајлова се нада да ће ова и слична решења за рано упозоравање допринети смањењу ризика.

„Здравље мајки требало би да буде међу нашим најважнијим приоритетима, јер је реч о следећој генерацији. Ако не бринемо о мајкама које рађају следећу генерацију, то ће имати дугорочне последице“, упозорила је Кристин Микелсон са Државног универзитета у Аризони.