Ако нема плодног земљишта, нема ни хране – зашто прехрамбени гиганти истражују регенеративну пољопривреду

Глобална пољопривреда и ланац снабдевања храном стварају заједно скоро трећину емисије гасова са ефектом стаклене баште у свету, а на фарме отпада скоро половина тих емисија.

Истовремено, пољопривреда је један од сектора који је највише угрожен климатским променама, а температуре које стално расту уништавају усеве широм света.

„Никада није било тако очигледно да наш систем за снабдевање храном треба поправити“, рекао је Чак де Лидекерке, извршни директор и суоснивач компаније "Soil Capital", белгијске компаније која плаћа пољопривредницима да смање емисије угљеника и побољшају квалитет земљишта кроз такозвану регенеративну пољопривреду.

Већ вековима, подсећа Де Лидекерке, исцрпљујемо природну плодност нашег земљишта. „Ако можете да инвестирате у плодност тог земљишта, кроз регенеративне методе, онда можете учинити цео свој систем отпорнијим.“

Земљиште може да „закључа“ угљеник који апсорбују биљке, а он је, тако уускладиштен у земљишту, један од највећих покретача плодности, објашњава Де Лидекерке, и повећава задржавање воде, што може учинити усеве отпорнијим на сушу.

Међутим, када се поља обрађују тешком механизацијом, таково земљиште испушта угљеник назад у ваздух.

Пољопривредници са којима "Soil Capital" сарађује посвећени су повећању нивоа угљеника у земљишту кроз методе регенеративне пољопоривреде, укључујући смањено ремећење земљишта и редукцију употребе хемијских ђубрива; повећање разноврсности биљака; узгајање заштитних усева у периоду између две жетве главних култура; и садњу дрвећа и друге вегетације на земљишту.

Компанија прати количину угљеника ускладиштеног на имањима пољопривредника и издаје сертификате за уочена повећања. Сертификати се продају предузећима која су партнери "Soil Capital"-а и издају се за једну метричку тону смањене или уклоњене емисије CO2, што омогућава овим предузећима да своје вишкове емисије угљеника ускладе са прописаним ограничењима.

Сертификати коштају између 20 и 60 евра, при чему пољопривредник добија 70 одсто прихода. „Оно што одвраћа пољопривреднике (од примене регенеративне пољопривреде) је ризик који ће преузети у контексту где послују са веома ниским маржама. Дакле, финансијски подстицај је данас заиста најважнији да би пољопривредници заиста променили праксе у великим размерама“, рекао је Де Лидекерке.

У априлу је "Soil Capital" најавио вишегодишње партнерство са компанијом „Нестле“, највећом светском компанијом за храну и пиће. Ова компанија има циљ да до 2030. године 50 одсто својих кључних састојака набавља од пољопривредника који се примењују регенеративне методе. Према најновијим подацима, више од 70 одсто укупних емисија гасова са ефектом стаклене баште компаније „Нестле“ долази из набавке (и узгоја) састојака и материјала за производњу.

„Улажемо у дугорочно здравље наше базе снабдевања, јачамо отпорност и фокусирамо се на земљиште“, рекла је тада Анита Валц, шефица одрживости у европском огранку компаније „Нестлеׅ“.

Регенеративна пољопривреда такође добија на замаху и у другим местима. У мају, гиганти у производњи пића "Carlsberg" и "Diageo" били су међу 40 организација које су потписале декларацију о намери да прошире регенеративну пољопривреду у својим ланцима снабдевања, кроз програм који је развила платформа Иницијатива за одрживу пољопривреду (Sustainable Agriculture Initiative).

"Unilever" настоји да имплементира регенеративне праксе на преко милион хектара до 2030. године, а "PepsiCo" на 10 милиона хектара земљишта на којем се узгајају састојци које користи у производњи, до исте године.

Друге компаније које се труде да повећају количину угљеника у земљишту укључују данску „Аргену“, која сопствена настојања описује као највећи програм за повећање угљеника у земљишту у Европи.

Препреке за усвајање регенеративне пољопривреде

Према наводима Организације за економску сарадњу и развој, нето секвестрација (везивање) угљеника на пољопривредном земљишту могла би да компензује „четири одсто годишњих глобалних емисија гасова стаклене баште изазваних људским деловањем током остатка века“.

Али неки су мање уверени да регенеративна пољопривреда може помоћи у ублажавању климатских промена.

„Идеја да ћете везати много угљеника на обрадивом пољопривредном земљишту, мислим да је мало вероватна“, рекао је Тимоти Серкинџер, технички директор за пољопривреду, шумарство и екосистеме у Институту за светске ресурсе.

Рекао је да, иако садња покривних (заштитних) усева „може везати мало угљеника током времена“, они тренутно заузимају мање од четири одсто обрадивих површина у САД и суочавају се са препрекама за шире усвајање, укључујући трошкове и ограничено време за њихово сејање пре почетка зиме.

Додао је да постоји и научна дебата о томе у којој мери пољопривреда без обраде доприноси повећању количине угљеника у земљишту и да у САД већина пољопривредника који практикују обрађивање по регенеративном моделу ипак преоре своја поља на сваких неколико година, што ће, како каже, вероватно поништити већи део користи од складиштења угљеника.

„То су добре праксе, али не чине много за климу“, рекао је Серкинџер, додајући да регенеративна пољопривреда може смањити ерозију земљишта и побољшати задржавање и квалитет воде.

Али Де Лидекерке је нагласио да потенцијалне користи регенеративне пољопривреде иду даље од климатских промена. Поред угљеника, "Soil Capital" прати индикаторе здравља земљишта, биодиверзитета и управљања водама.

„Није то само зато што желимо да смањимо ниво гасова са ефектом стаклене баште, већ зато што желимо да повећамо плодност (земљишта)“, рекао је Де Лидекерке. „Ако нема плодности земљишта, нема ни фарми. Ако нема фарми, нема ни хране.“

Компанија тренутно подржава 1.800 пољопривредника на преко 500.000 хектара у шест земаља. Де Лидекерке наглашава да је циљ да се у наредној деценији сарађује са пољопривредницима на преко 10 милиона хектара.

„Мислим да у року од 10 година регенеративна пољопривреда може бити норма. Управо смо прешли стартну линију, тако да још увек има узбудљивог напретка“, поручио је Де Лидекерке.