Не помажу ни веће дневнице ни пријава сезонаца – зашто радници неће у њиве и воћњаке

Вукашин је прошле године био ангажован као сезонски радник, али, како каже, није имао пријаву за посао који је радио.

"Могао сам да будем пријављен код другара, али нисам хтео. Искрен да будем ни сам не знам што нисам прихватио да ме пријави. Једноставно, нисам знао колико ће бити посла. Ја сам то схватио као да сам 'ускочио' да помогнем другару када му је помоћ била потребна. Радио сам отприлике три недеље, а не знам колико би та пријава значила за будућу пензију", објашњава Вукашин.

Електронска пријава смањује рад "на црно" и штеди време

Основни разлог за увођење обавезе пријављивања сезонских радника у области пољопривреде био је да се смањи обим рада "на црно" и поједностави процедура за послодавце, објашњавају у Наледу, организацији која је и иницирала увођење електронског система пријаве за поједине послове.

Резултати њиховог истраживања показивали су да је послодавцима раније било потребно за пријаву једног сезонског радника око пет сати месечно, чак и када је радник био ангажован само један дан. Управо због сложене процедуре, чак 95 одсто сезонских радника у пољопривреди радило је неформално, без права на здравствено и пензијско осигурање, као и осигурање у случају повреде на раду.

Увођењем електронског система за пријаву сезонских радника 2019. процес је сведен на свега неколико минута.

"Послодавци сада могу брзо и једноставно да пријаве радника, док је износ пореза и доприноса који се плаћа по дану ангажовања унапред познат. Резултати реформе показали су да је овакав приступ био успешан. Током шест година рада портала,укупно је регистровано више од 100.000 радника на пословима у пољопривреди. Истовремено, кроз систем је обрачунато више од 2,4 милијарде динара кроз порезе и доприносе, што потврђује да је реформа донела корист и радницима и послодавцима, али и држави", објашњавају у Наледу.

Правна лица више пријављују сезонце од физичких

Осим правних лица, сезонске раднике на пословима пољопривреде могу пријавити и пољопривредни произвођачи као физичка лица.

"Подаци са портала показују да нешто више правних лица користи портал, па их је до сада евидентирано 621, док је 438 послодаваца који су физичка лица користило портал. У просеку се пријави око 30.000 сезонских радника, са највећим бројем ангажовања током летњих месеци – јуна, јула и августа. Статистика са портала показује тренд да се ове бројке увећавају из године у годину, те је у години оснивања портала пријављено 26.000 радника, а већ наредне је та бројка престигла 30.000", додају у Наледу.

Проблем недостатка радне снаге у пољопривреди све је већи

Послодавци кажу да је упркос већим дневницама и пријавама све теже пронаћи раднике који желе да раде у пољопривреди.

"Иако су дневнице данас знатно веће него пре неколико година, физички рад на високим температурама и у сезони није привлачан великом броју људи. Пријава сезонских радника јесте позитивна ствар јер радници имају здравствено и пензијско осигурање за време ангажовања, али сама пријава није решила проблем недостатка радне снаге. Највећи изазов и даље остаје пронаћи довољан број људи када посао крене", објашњава Бранко Остић са пољопривредног газдинства "Остић" из села Мађелос.

Из искуства каже да поступак пријаве више није компликован и да може брзо да се заврши.

"Сматрам да је добро што постоји уређен систем, али би додатне мере за подстицање људи да раде у пољопривреди биле још значајније", додаје Остић.

Током сезона на његовом газдинству је радило и било пријављено неколико десетина радника, у зависности од обима производње и потреба у одређеном периоду године.

Најчешће су ангажовани за бербу корнишона и паприке, садњу, окопавање, сортирање и паковање производа, односно за послове који захтевају велики број људи у кратком временском периоду.

"Најтеже је пронаћи раднике за бербу и друге послове на отвореном током летњих месеци, посебно када су температуре изузетно високе. Берба корнишона је добар пример, јер захтева доста дисциплине, прецизност и обавља се свакодневно током сезоне. Управо за такве послове недостатак радне снаге је данас највећи проблем, због чега многи произвођачи не могу да искористе свој пуни производни потенцијал. Лакше је пронаћи раднике за краће и једноставније послове који нису превише физички захтевни, као што су паковање или сортирање производа у затвореном простору", истиче Остић.

Ко обично прихвата сезонске послове у пољопривреди

Подаци показују и да сезонске послове у пољопривреди најчешће обављају домаћи радници из руралних средина, пензионери, незапослене особе, студенти али и сви они који желе да остваре додатни приход током периода повећаног обима пољопривредних радова.

"Посматрано према структури ангажованих радника, однос мушкараца и жена је готово изједначен, док највећи број сезонских радника припада старосној групи између 40 и 60 година. Реч је о пословима везаним за сетву, садњу, бербу, жетву и друге сезонске активности, због чега постоји потреба за ангажовањем већег броја радника у краћим временским периодима", наводе у Наледу.

Пријава на сезонским пословима у пољопривреди не утиче на друга права незапослених
За сезонске раднике, закон је донео већу правну сигурност и заштиту, јер имају право на осигурање.

"Истовремено, ангажовање на сезонским пословима не утиче на статус незапосленог нити на право на новчану социјалну помоћ, што додатно подстиче легално запошљавање", истичу у Наледу.

За послодавце, предност је и то што систем омогућава флексибилно пријављивање радника у складу са потребама производње и временским условима.

"За државу, електронски систем пријаве сезонских радника значи мање рада на црно, веће приходе од пореза и доприноса, ефикаснији надзор тржишта рада, бржу администрацију и подстицај формалном запошљавању, што доприноси стабилнијем и конкурентнијем пословном окружењу", кажу у Наледу.

Казне за непријављивање сезонца у пољопривреди

Пракса је показала, додају, да је уз адекватну промоцију система велики број послодаваца информисан о предностима система, због чега се сваке године увећава број корисника портала, па се акценат ставља на информисање и едукацију послодаваца.

Надлежне институције су задужене за инспекцијске контроле и санкционисање ангажовања које није у складу са законом, а искуство показује да једноставна електронска пријава, ниски административни трошкови и јасно дефинисане обавезе представљају снажан подстицај да се радници ангажују на законит начин.

Законом је прописано да се новчаном казном у износу од 100.000 до милион динара казни послодавац који је правно лице, а који, између осталог, не пријави сезонског радника и не достави податке Пореској управи.

За исти прекршај казна за предузетника износи од 10.000 до 300.000 динара, за одговорно лице у правном лицу од 5.000 до 50.000, а за послодавца – физичко лице од 5.000 до 150.000 динара.

Да ли и колико инспекција успева да исконтролише ангажовање и пријаву сезонских радника у пољопривреди, у ресорном министарству нисмо успели да сазнамо.