Научници открили нову врсту дивље мачке у Боливији

Истраживање је истовремено открило и посебну подврсту друге тиграсте мачке, названу Leopardus tigrinus antisuyo, која живи на територији Перуа.

Научници су раније сматрали да животиња из Боливије припада врсти северне тиграсте мачке (Leopardus tigrinus).

Међутим, нова студија показала је да се L. tilcayo генетички одвојила од осталих врста из рода Leopardus пре око 1,4 милиона година.

То је чини првом новом живом врстом мачке идентификованом у више од једног века. Последњи пут је нова врста мачке описана 1923. године, када је идентификована уругвајска пампаска мачка.

Назив нове врсте потиче од локалног назива „тилкајо“, који аутохтони становници користе за ову животињу.

Само две живе јединке

Опис нове врсте заснива се на само две живе јединке у Боливији. Једна је ухваћена и фотографисана у дивљини, док се друга налази у заточеништву.

Ове мале мачке теже између 1,5 и два килограма и достижу дужину до 50 центиметара без репа, док реп додаје још око 25 центиметара, али подсећа на оцелота и маргаја.

Мужјак у заточеништву, који носи надимак Тигрино, већ десетак година борави у уточишту за кријумчарене дивље животиње Сенда Верде у Боливији. Он служи као референтни примерак за целу врсту и важан је за њено даље проучавање.

„Мања је од кућне мачке“, објаснила је Паола Ногалес-Аскарунз, биолог и коауторка нове студије, која ради са организацијом Сенда Верде.

„Није изгледао као остале мачке, али нисмо очекивали да је то потпуно нова врста“, додала је Ногалес-Аскарунз.

Генетичка анализа решила старе недоумице

Откриће је део дугогодишње и сложене приче о класификацији тиграстих мачака. Ова врста мачке први пут је описана 1775. године у Француској Гвајани. Током 18. и 19. века европски природњаци сусретали су ове животиње у различитим деловима Јужне Америке и давали им различита имена.

Током 20. века таксономи су почели да све тиграсте мачке сврставају у једну врсту, пре свега зато што визуелно веома личе једна на другу. Разлике је било могуће поуздано утврдити тек напредним генетичким анализама или пажљивим проучавањем суптилних разлика у шарама.

Развој савремених геномских техника током последње деценије омогућио је научницима да прецизније раздвоје и потврде различите врсте.

Поред издвајања јужне тиграсте мачке (Leopardus guttulus) 2013. године, недавно је као посебна врста издвојена и облачна тиграста мачка (Leopardus pardinoides).

У новом истраживању научници су секвенцирали и анализирали комплетне геноме из 38 узорака мачака из Јужне и Централне Америке, укључујући осам узорака са старих музејских примерака.

Тим је анализирао зубе, кости, мишићно ткиво и кожу са узорака из Костарике, Колумбије, Перуа, Боливије, Бразила, Суринама, Гвајане и Венецуеле.

Поређењем генома утврђено је да група коју заједнички називамо тиграстим мачкама заправо обухвата пет различитих врста.

„Наше разумевање природне историје, еволуције и таксономије групе почело је да постаје јасније, решавајући дугогодишња питања док истовремено отвара нова“, рекао је Фабио Оливеира до Насименто, таксоном у Музеју зоологије Универзитета у Сао Паулу.

Ново сазнање важно и за заштиту врсте

Оваква таксономска открића указују на постојање скривеног биодиверзитета и дешавају се и у другим деловима света. Недавно је на Корзици генетички идентификована такозвана мачка-лисица, за коју је утврђено да има јединствену генетичку линију у односу на домаће и европске дивље мачке.

Када је реч о новооткривеној врсти L. tilcayo, истраживачи истичу да се и даље мало зна о њеном понашању, исхрани и тачном подручју кретања. Због тога су, како наводе, потребна даља теренска истраживања.

Тиграсте мачке угрожавају, пре свега, убрзано крчење шума, илегална трговина дивљим животињама и болести које преносе домаћи пси. Северна и јужна тиграста мачка тренутно су класификоване као рањиве врсте, са популацијама које су у опадању.

Истраживачи очекују да ће нова генетичка подела утицати и на процену степена угрожености појединачних врста, јер раздвајање једне раније јединствене групе на више врста значи да свака од њих има мању популацију него што се раније сматрало.

„Врсте које се тренутно сматрају рањивим под јединственом етикетом могле би постати угрожене када се процењују независно“, истакао је Жонас Лескроар, еволуциони биолог на Универзитету у Антверпену и коаутор студије.

Према његовим речима, прецизни подаци о бројности популација представљају важан алат који ће помоћи владама и еколошким агенцијама да спроведу снажније и циљане стратегије заштите ових дивљих мачака.