Где почивају дивови – у дубинама Индијског океана откривено највеће гробље китова на свету

Користећи подморницу "Fendoudze", тим кинеских истраживача је у "Зони прелома Дијамантина", западно од Аустралије, открио коридор  дуг 1.200 километара, на коме се налази мноштво скелета китова. Током 32 зарона на дубинама до 7.000 метара, документовали су скоро 500 скелета и фосила. "Били смо запањени", рекао је Сјаотунг Пенг, водећи аутор студије, додајући да је "откривање некрополе ових размера било потпуно неочекивано". Иако је познато да тела угинулих китова хране дубокоморске заједнице, оваква концентрација до сада никада није виђена.

Прозор у праисторију дубина

Ово гробље китова није само највеће, већ и најстарије и најдубље познато на Земљи. Анализа прикупљених узорака, објављена у часопису Натуре, открила је да неки од фосила датирају чак до 5,3 милиона година у прошлост, у доба раног плиоцена. Међу остацима су идентификоване постојеће врсте, попут Ендрјуовог и тракастозубог кљунастог кита, али и изумрле врсте.

Палеонтолози су чак идентификовали потпуно нову, изумрлу врсту кљунастог кита, названу Pterocetus diamantinae. Крег Смит, океанограф који је открио први "пад кита" 1987. године, назвао је ово откриће "изузетно узбудљивим" и од огромног значаја за разумевање комплексне еволуције китова.

Оазе живота у вечној тами

Када кит угине, његово тело тоне на дно, стварајући "пад кита" који постаје извор хране и енергије за читаве екосистеме. Истраживачи су на пет новијих скелета затекли "ужурбане" заједнице дубокоморских створења. Кости су биле прекривене густим слојем микроба и црвима из рода Osedax, познатим као "црви који једу кости".

Око њих су се кретале медузе, змијасте звезде, ракови и шкољке, од којих су многе врсте, како верују научници, потпуно нове за науку. Ови "падови китова" функционишу као еволутивна жаришта и биогеографске "одскочне даске" које повезују удаљене заједнице, слично хидротермалним изворима.

Научници верују да је реч о комбинацији неколико фактора. Зона Дијамантина је популарно ловиште за кљунасте китове, специјализоване за лов на екстремним дубинама. Зарањање на више од 3.000 метара је физиолошки захтевно и повећава ризик од фаталне исцрпљености. Уз то, топографија рова у облику слова В делује као левак који каналише тонуће лешеве у уски коридор. Изузетно ниска стопа седиментације затим омогућава да ове кости остану изложене милионима година.

Екстраполацијом броја костију, процењује се да би на читавом подручју могло бити и до десет милиона лешева китова, што представља огромно и до сада непознато складиште од око 6,7 милиона тона угљеника. Ово откриће је тек почетак. Амерички палеонтолог Стивен Годфри упоредио је проналазак са првим открићем хидротермалних извора. "Ово откриће ме је подсетило на трејлер за први у низу епских филмова", прокоментарисао је Годфри. "Надам се да нас чека још много оваквих блокбастера."