„Реци кравама да дају млеко сат раније“ – доктор Дилигенски о бесмислу померања часовника

У ноћи између суботе и недеље прећи ћемо на зимско рачунање времена, односно, враћамо се на „старо време“, како се оно до 1986. у Србији рачунало током целе године, када смо почели да седам месеци годишње живимо у складу са летњим рачунањем времена. Да ли ћемо овај прелазак лакше поднети за Јутарњи програм су говорили неуропсихијатар и психотерапеут, др Владимир Дилигенски и физичар и новинар, Слободан Бубњевић.

Померање часовника два пута годишње утиче на све, како здраве, али посебно на болесне, посебно хроничне пацијенте, напомиње др Владимир Дилигенски.

„Минимална трансформација у нормално стање је два дана. Значи, сваког закачи та промена радног времена у смислу да лоше спавају, бивају раздражљиви, уморни и осећају се понекад и депресивно и веома напето. Оно што није добро, што је концентрација за посао који раде снижена а тиме и ментална ефикасност“, напомиње гост Јутарњег програма.

Доктор Дилигенски објашњава да ове промене у рачунању времена можемо упоредити са феноменом џет-лега, када из једне временске зоне отпутујемо у другу.

„Та идеја да ће се продуктивност повећати, неки експерименти на почетку 20. века очигледно нису били тачни, тако да је већа штета него корист. Реци кравама да дају млеко сат времена раније?! Апсолутно немогуће“, истиче неуропсихијатар.

Лекари препоручују да је ову врсту промене најлакше пребродити повећаном физичком активношћу, како бисмо се довољно уморили и могли раније да заспимо. Уколико то не помогне, можда се морамо ослонити на лекове, како бисмо ујутру били спремни да се вратимо на посао.

„Млађи људи су еластичнији и мање проблематични. Стари људи много проблематичнији, зато што они физиолошки спавају пет сати краће. Тако да та адаптација некада траје и месец дана чак. Минимално је две недеље за здраве, док млађима у доброј кондицији довољно је два дана отприлике“, напомиње др Владимир Дилигенски.

Какву корист имамо од померања часовника

Године 2019. Европска унија је донела одлуку да се крене ка укидању померања времена на нивоу целе Европе, уз препоруку да се свака земља изјасни у погледу тога како ће да реши тај проблем. Да ли ће се одлучити у потпуности на зимско рачунање времена или ће остати на летњем, подсећа Слободан Бубњевић.

У анкети која је спроведена на нивоу Европске уније о померању часовника, учествовао је велики број Европљана, али заступљеност није била равномерна, јер су се много више одазвале земље са севера Европе, напомиње Бубњевић.

„На југу Европе је много боља ситуација и много су видљивије позитивне стране померања часовника. Дакле, имате више сунца у току летњих месеци кад је туризам врло присутан и кад вам та ствар доноси неку економску добит, док на северу, посевно крајњем северу, на пример, они готово и не осете јер у тим периодима године кад имају тако снажне ефекте да је ово занемарљиво“, истиче гост Јутарњег програма.

С друге стране, ми трпимо другу врсту последица зато што се налазимо на крајњем истоку средњевропске часовне зоне, на самој линији границе са источном временском зоном и нама је иначе обданица краћа него на западу Европе, додаје Бубњевић.

Зато за нас није најбоља одлука да Европа одустане од летњег рачунања времена, јер бисмо имали много мање сунчаних сати током лета.

„Једно је стрес који имамо два пута годишње и који, како и лекари говоре, има негативан учинак, већ је и питање колико заправо позитивних ефеката имамо од овога, када говоримо, на пример о енергетици, што је код нас сад врло важно у овом тренутку. Не може се баш рећи да је летње рачунање времена донело бољитак у том смислу“, напомиње Бубњевић.

Урађене су бројне студије на нивоу Европе, а 2016. године је урађена мета-анализа, велика чешка студија, која је прегледала 160 различитих истраживања у погледу ефеката летњег рачунања времена. Утврђено је да су ефекти енергетских уштеда негде око један одсто или мање.