Крсташ Влада угинуо од струјног удара, како да заштитимо птице у Србији

Почетком месеца Друштво за заштиту и проучавање птица објавило је вест да је млади крсташ Влада страдао од струјног удара.

Посебно забрињава што је он био једини прошлогодишњи младунац једног од свега четрнаест парова крсташа колико их је 2024. регистровано у нашој земљи. Губитак само једне јединке овако ретких врста озбиљан је ударац за њихов опстанак. Зато је веома важно да се предузму све мере како би се заштитиле, пре свега, животиње и биљке којима прети нестанак, а потом и све друге постојеће врсте.

Један од ретких младих крсташа у Србији живео је свега девет месеци. За то време прелетао је хиљаде километара обилазећи осим Србије, Румунију и Мађарску. Сателитски одашиљач крајем марта показао је да се Влада не креће и да се налази у близини Кањиже.

Стручњаци из Друштва за заштиту и проучавање птица пронашли су угинулу животињу, а повреде на телу показале су да је овај крсташ страдао од струјног удара на средњенапонском далеководу. На сличан начин тј. од струјног удара или судара са далеководима током прошле године у Србији је страдало 436 птица из 28 врста.

„Крсташ Влада, страдао је на далеководу који је препознат као најопаснији за птице. То је бетонски стуб, са најчешће бетонском (може бити и метална) конзола, где су жице у два нивоа и сви изолатори су окренути нагоре“, каже Мирјана Ранков из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Од 2020. у нашој и још шест подунавских земаља спроводи се међународини пројекат "LIFE Danube Free Sky".

„Почетком рада на овом пројекту почели смо са применом међународно признате медотологије за истраживање проблема електрокуције и колизије на далеководима. У првој фази пројекта идентификовани су опасни далеководи и опасни стубови у пројектном подручју које у Србији обухвата девет међународно значајних подручја за птице уз реку Дунав. Том приликом претражено је 484 км средњенапонских водова и око 6.000 опасних стубова“, објашњава Мирјана Ранков.

Колико је проблем страдања птица од струјног удара или судара са далеководима озбиљан у нашој земљи доказује и податак према којем је од 2.100 страдалих птица у свих седам земаља учесница пројекта, чак 1.200 било у Србији.

„Код нас је утврђено да је 81 одсто птица страдало од струјног удара, седам одсто од судара са далеководима, а за око 12 одсто нисмо могли да утврдимо прави разлог страдања. Током трајања прве фазе пројекта, пронађено је осам страдалих орлова белорепана испод стубова средњенапонских далековода са траговима опекотина на телу. То нам је већ наговестило обим овог проблема и потребу за обезбеђивањем далековода заштитним мерама у што краћем року“, прецизира Мирјана Ранков.

У Покрајинском секретаријату за заштиту животне средине кажу да је размере страдања птица од струјног удара тешко проценити имајући у виду бројну и разгранату мрежу далековода и ограничена истраживања.

„Досадашња пракса показала је да углавном страдају бројније и чешће врсте попут врана и чворака, али спорадично и ређе врсте, попут орлова белорепана и црних луња. За врсте као што је орао крсташ, већ је страдање једне јединке врло проблематично, имајући у виду да цела гнездећа популација у Србији броји мање од 15 парова“, каже Никола Стојнић из Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине.

Овај проблем присутан је свуда у свету и на његову израженост осим мреже далековода и изолационих решења утичу и природне околности.

„Већа је вероватноћа страдања у отвореном простору без шума, где птице тешко да имају где да слете осим на далеководе. У развијенијим деловима света развијена су многа решења за овај проблем, која се из године у годину усавршавају, па чак постоје и посебни стручњаци за птице који се баве само овим проблемом. Србија од скора покушава да примени искуства најбољих“, додаје Стојнић.

У сарадњи са Електродистрибуцијом, до сада је обезбеђено 40 километара далековода постављањем 3.340 преусмеривача лета, а постављањем изолационих капа изоловано је 576 опасних стубова. План је да се и након завршетка пројекта ова пракса настави.

Шта све угрожава птице у Србији

Уз страдање од струје главни фактори угрожавања птица у Србији су уништавање станишта, тровање, криволов и хватање дивљих врста.

„Уништавање станишта услед урбанизације, проширења пољопривредних површина, крчења шума, сече старих стабала, експлоатације природних ресурса, исушивања плавних зона и мочвара лоше утиче на биодиверзитет и доводи до изумирања и нестанка многих врста са таквих подручја. Незаконитом хватању обично су изложење птице певачице почут чешљугара, зелентарки, чишка, конопљарки, зимовки“, упозорава Мирјана Ранков. 

Можда више него други организми, птице су изложење тровању, које је често последица неодговорне употребе пестицида или дугих дозвољених или забрањених супстанци које могу бити погубне за ове животиње.

„Само од почетка ове године у АП Војводини забележена су четири погубна случаја тровања у којима је страдало десет орлова белорепана, али и друге врсте попут мишара, еје мочварице, гаврана“, наводи Никола Стојнић.

Како да заштитимо птице у нашој земљи

Заштита птица у Србији могућа је проглашавањем законске заштите ретких и угрожених врста, уређењем заштићених подручја природе која су њихова главна уточишта и предузимањем директних мера на сузбијању противзаконитог убијања.

„Активне мере, попут проналажења и заштите гнезда најређих врста, постављања наменских кутија и платформи за гнежђење, ограђивања осетљивих локација, успостављања хранилишта за лешинаре и друге грабљивице, те лечења и опоравка посебно важних врста су у стручном смислу врло занимљиве и захтевају адекватна знања и сарадњу различтих субјеката“, каже Стојнић.

Из Друштва за заштиту и проучавање птица подсећају да је Србија потписница бројних међународних конвенција о заштити биодиверзитета, укључујући и Бернску конвенцију о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта, али да се преузете обавезе често не извршавају.

„Код нас су многа природна станишта на удару различлитих интереса и њихова заштита често изостаје, а природа се неповратно уништава. Поражавајуће је и да након више деценија свеприсутног тровања дивљих животиња, надлежно министарство још нема акциони план за сузбијање ове пошасти, као ни протоколе за благовремено и исправно реаговање на терену, што ствара пометњу у сарадњи многих институција и често доводи до пропуста у истрагама“, каже Мирјана Ранков.

Осим државе сваки појединац може да допринесе очувању угрожених, али и свих постојећих врста птица ширењем свести о њиховом значају у природи, помагањем у спашавању немоћних јединки и очувању станишта.

„У пролеће је посебно важно не узнемиравати птице приликом гнежђења. Такође, у овом периоду многи младунци ће напустити гнезда, а већина њих неће бити спремна одмах да полети. Зато је важно не узимати младунце из природе, јер су родитељи у близини и бринуће о њима. Постоје и практични начини да помогнемо птицама попут постављања дрвених кућица за гнежђење, а у зимском периоду прихрана на хранилицама, док је у периодима велике жеге потребно обезбедити свежу воду“, наводи Мирјана Ранков.

У Србији је 2018. издата Црвена књига фауне Србије III – птице, у којој се налазе подаци о 352 забележене врсте у нашој земљи, а процењен је ризик од ишчезавања гнездеће популације 255 врста и негнездеће популације свих врста. Последњих деценија, са ових простора нестало је најмање петнаест врста птица гнездарица међу којима су тетреб рушевац, белоглава патка, мала дропља, кудрави и ружичасти несит, црни стрвинар, бела кања и источни трстењак.