За мање од пет месеци смо потрошили ресурсе које природа може да обнови

Дан еколошког дуга у Србији ове године обележен је 23. маја, месец и по раније него 2023. године. То значи да смо потрошили ресурсе које природа може да обнови у истој години и да живимо на рачун будућих генерација.

Све мање се води рачуна о природи. Емитује се све више угљендиоксида у атмосферу него што наши океани и шуме могу да апсорбују, шуме се секу неплански, у морима је рибе све мање. Нарушавају се природна станишта и животиња.

„У принципу, увек су угроженије врсте које имају неке, да кажем, посебне улоге у екосистемима у којима настају или живе у осетљивим стаништима која нестају, углавном услед човековог дејства или имају неке другачије специфичне еколошке захтеве које их чине осетљивима и рањивима на било какве утицаје споља на њихова природна станишта“, наводи биолог Владан Бједов из Завода за заштиту природе Србије.

У Јадранском мору се на пример, због све већих температура појавило 50 нових врста. Са климатским променама расте број инвазивних врста.

„Сваким даном се појављују све већи и већи број врста које нису живеле на подручју Србије или Европе. То је генерално феномен који је одавно познат. Код нас ће вероватно, као последица ових климатских промена, највише бити погођене крупне звери, а то су код нас медвед, вук и рис. Уочавамо да последњих година медведи све краће и краће спавају свој зимски сан. Један од разлога зашто се то дешава су климатске промене које и делом доприносе тим променама понашања медведа код нас“ напомиње др Душко Ћировић, ванредни професор на Биолошком факултету у Београду.

Процењује се да у Србији има око две стотине медведа, око 800 вукова, а јединки риса нема више од 100.

„То су вршни предатори, они се налазе на врховима трофичких мрежа, тих мрежа исхране и отприлике држе те екосистеме у одређеном стабилном стању. У случају да се они поремете, онда читав екосистем испод њих, сви ти нивои организације животних заједница могу бити у значајнијој мери поремећене или потпуно измењене“, наглашава Владан Бједов.

Популације дивљих животиња опале су у просеку 69 одсто у последњих 50 година.

„Оно о чему људи не воде рачуна јесте да смо ми ти који утичујемо њихова станишта и све више освајамо та станишта и због тога те велике звери којима су потребна пространства не могу да имају основне услове за живот. Уколико ми као људи са све већом површином освајене територије будемо оставили за собом смеће, медвед конкретно, ће се нужно окренути лакшем извору хране, попут тог смећа и онда неминовно доћи у контакт са људима“, наглашава Александра Угарковић из Светског фонда за природу (WWF Adria).

На Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе налази се више од 150 хиљада угрожених врста, а пред изумирањем се налази чак 44 хиљаде врста. Најугроженији су водоземци, ајкуле и раже. Следе корали, четинари, бројни сисари и птице.

субота, 15. јун 2024.
20° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије