Европи прети да остане без воде због климатских промена

Научници са Универзитетског колеџа у Лондону (UCL), у сарадњи са "Watershed Investigations" и Гардијаном, анализирали су податке са сателита из периода 2002 – 2024., који прате промене у гравитационом пољу Земље.

Пошто је вода тешка, промене у подземним водама, рекама, језерима, влажности земљишта и глечерима уочаљиве су, што омогућава сателитима да ефикасно „процене“ колико је воде ускладиштено.

Налази откривају оштру неравнотежу: север и северозапад Европе – посебно Скандинавија, делови Велике Британије и Португалије – постају влажнији, док се велики делови југа и југоистока, укључујући делове Велике Британије, Шпаније, Италије, Француске, Швајцарске, Немачке, Румуније и Украјине, исушују.

Научници кажу да се климатски слом може видети у подацима. „Када упоредимо укупне податке о ускладиштеној води на копну са скуповима података о клими, трендови се углавном поклапају“, наводи Мохамед Шамсудуха, професор хидрологије на Универзитетском колеџу.

То би требало да буде „позив на буђење“ за политичаре који су и даље скептични према смањењу емисија, наглашава проф. Шамсудуха. „Више не говоримо о ограничавању загревања на 1,5°C, вероватно се крећемо ка 2°C изнад прединдустријских нивоа, а сада сведочимо последицама.“

Истаживачи су изоловао складиштење подземних вода од укупних података о копненим водама и открили да трендови у овим отпорнијим водним резервоарима одражавају укупну слику, потврђујући да се велики део скривених резерви слатке воде у Европи исцрпљује.

Подземне воде се сматрају отпорнијим на климатске промене од површинских вода, али јаки летњи пљускови често значе да се више воде губи због отицања и бујичних поплава, док се зимска сезона обнављања подземних вода све више скраћује.

Укупна количина воде преузете из површинских и подземних вода широм ЕУ између 2000. и 2022. године смањила се, према подацима Европске агенције за животну средину, али је захватање подземних вода повећано за шест одсто, што се приписује јавном водоснабдевању (18%) и пољопривреди (17%).

То је критични ресурс: у државама чланицама, подземне воде су чиниле 62 одсто укупног јавног водоснабдевања и 33 одсто пољопривредних потреба за водом током 2022. године.

Портпарол Европске комисије рекао је да њихова стратегија „има за циљ да помогне државама чланицама да прилагоде своје управљање водним ресурсима климатским променама и да се позабаве притисцима које је створио човек“.

Стратегија има за циљ изградњу „паметне економије воде“ и упарена је са препоруком комисије о ефикасности воде, која позива на побољшање ефикасности за „најмање 10 одсто до 2030. године“. С обзиром на то да нивои цурења варирају од 8% до 57% широм блока, комисија каже да ће смањење губитака у цевима и модернизација инфраструктуре бити кључни.

Хана Клок, професорка хидрологије на Универзитету у Редингу, рекла је: „Узнемирујуће је видети овај дугорочни тренд, јер смо недавно видели неке веома велике суше и стално слушамо да бисмо ове зиме могли имати мање падавина него обично и да смо већ у суши.“

„Тренд исушавања Европе имаће 'далекосежне' последице, и утицаће на безбедност хране, пољопривреду и екосистеме зависне од воде, посебно станишта која се напајају подземним водама“, према професуру Шамсудухи.

Врсте климатских утицаја које су дуго виђене широм глобалног југа, од јужне Азије до Африке и Блиског истока, сада су „много ближе“, а климатске промене „јасно утичу на саму Европу“.

Глобално, жаришта исушивања појављују се широм Блиског истока, Азије, Јужне Америке, дуж западне обале САД и широм Канаде, а Гренланд, Исланд и Свалбард такође показују драматичне трендове.

У Ирану, Техеран се приближава „нултом дану“ када из славина више неће тећи вода, а планира се рационисање снабдевања. Председник земље, Масуд Пезешкијан, рекао је да ако штедња не успе, Техеран ће можда морати да буде евакуисан.