Дан заштите природе Србије – требало би да нам буде сваки дан

Дан заштите природе Србије обележава се 11. априла на дан када је проглашено прво заштићено подручје 1949. године – Споменик природе „Велика и Мала Рипаљка“ код Сокобање. Овај дан установљен је Законом о заштити природе 2009. године како би се јавности представио значај очувања природне баштине.

Дан заштите природе Србије – требало би да нам буде сваки дан Дан заштите природе Србије – требало би да нам буде сваки дан

Дан заштите природе Србије је прилика да се укаже, не само на значај очувања природе за опстанак живог света и квалитет животне средине и живљења људи, већ и значај управљања заштићеним подручјима.

Људске активности током прошлог века имале су разоран утицај на природну вегетацију и друге ресурсе. Колико год се свест о очувању животне средине повећала у последњих неколико година, још увек је дуг пут до тога да позитивни кораци покажу своје пуне резултате.

Србија представља један од 158 центара светског биодиверзитета и шест центара европског биодиверзитета. Велики број различитих типова станишта присутних у нашој земљи, од барских и мочварних, преко преосталих степа, пешчара и континенталних слатина, до очуваних шумских заједница прашумског карактера у кањонима и клисурама дивљих река и планинских и високопланинских области, омогућили су присуство разноврсног биљног и животињског света.

Данас у Србији постоји готово 500 заштићених подручја. Она су класификована у седам врста, и то: строги резерват природе, специјални резерват природе, национални парк, споменик природе, заштићено станиште, предео изузетних одлика и парк природе.

Прво подручје које је заштићено на територији данашње Србије била је Обедска бара, која је стављена под заштиту још 1874. године.

Простор Београда има посебно место, јер се почеци заштите природе у Србији везују за XIX век и прве облике контролисаног коришћења и спречавања уништавања Авале. Књаз Милош је 1859. године издао строгу наредбу контролисаног коришћења шума на Авали како би спречио даље уништавање њених шума, постављени су шумари, контролисана је сеча, основан је шумски расадник и организовано обнављање шума.

Авала је 1936. године проглашена за национални парк, 1946. године добила је статус добра од општег значаја, а данас је то заштићено подручје – предео изузетних одлика, на основу решења скупштине Града Београда из 2007. године.

Прво заштићено природно добро у Београду су четири примерка хималајског бора (Pinus excelsa), заштићена као споменик природе 1949. године. На подручју Београда почев од 1949. године до 2016. године, на основу важећих закона, заштићено је укупно 69 природних добара.

понедељак, 29. април 2024.
19° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво