Читај ми!

Индустрија фосилних горива знала да изазива климатске промене још 1954. године, показују документи

Новооткривени документи показују да је Фондација за загађење ваздуха, чија истраживања је финансирала нафтна и аутомобилска индустрија, још 1954. године открила озбиљан утицај фосилних горива на климатске промене.

Индустрија фосилних горива знала да изазива климатске промене још 1954. године, показују документи Индустрија фосилних горива знала да изазива климатске промене још 1954. године, показују документи

Индустрија фосилних горива је финансирала почетке научних истраживања о клими још 1954. године, показују новооткривени документи, укључујући и једно од првих истраживања Чарлса Килинга, познатог по такозваној „Килинговој кривуљи“ која нам показује како ниво угљен-диоксида на Земљи расте из године у годину. бележи узлазну путању нивоа угљен-диоксида на Земљи.

Коалиција произвођача нафте и аутомобила уложила је 13.814 долара (око 158.000 долара у данашњем новцу) у децембру 1954. за финансирање Килинговог најранијег истраживања заснованог на мерењу нивоа угљен-диоксида широм запада Сједињених Држава, откривају документи.

Интерес произвођача фосилних горива да подржи групу познату као Фондација за загађење ваздуха, која је финансирала Килингово мерење угљен-диоксида, био је да се истражи проблем смога који је у то време посебно погађао Лос Анђелес. Испоставило се да је ово прво истраживање климатских промена које су, да иронија буде већа, финансирале нафтне компаније.

Нафтна индустрија зачетник истраживања климатских промена

У образложењу нарученог истраживања – које је открила Ребека Џон, истраживач у Клајмат инвестигејшн центру (Climate Investigations Center), а који је објављен на веб-сајту DeSmog – главни аутор Килинговог истраживања, Самјуел Епштајн, истраживач са Калифорнијског института технологије (или Caltech), писао је о новој анализи изотопа угљеника која би могла да идентификује „промене у атмосфери” изазване сагоревањем угља и нафте.

„Могуће последице промене концентрације угљен-диоксида у атмосфери у односу на климу, стопе фотосинтезе и стопе равнотеже са карбонизацијом океана могу се на крају показати од великог значаја за цивилизацију“, написао је Епштајн у новембру 1954. године.

Стручњаци кажу да ови документи показују да је индустрија фосилних горива у ствари била један од зачетника модерне науке о клими, и упозната са упозорењима о озбиљној штети коју ће климатске промене изазвати, да би потом деценијама јавно демантовала ову науку и финансирала текуће напоре да се одложи примена мера да се заустави климатска криза.

„Они садрже доказ да је од 1954. индустрија фосилних горива била обавештена о потенцијалу да њени производи поремете климу на Земљи у размерама које су значајне за људску цивилизацију“, наглашава Џефри Супран, стручњак за историјске климатске дезинформације. Универзитет у Мајамију.

„Ови налази су запањујућа потврда да нафтна индустрија врши притисак на академску заједницу већ 70 година – и подсетник да то чини и данас.“

Знали су шта раде

Претходна истраживања јавно објављених и необјављених радова на тему климатских промена и фосилних горива, открила су да велике нафтне компаније већ деценијама спроводе сопствена истраживања о последицама које изазива спаљивање њиховог производа, често невероватно тачна и прецизна – прошлогодишња студија је открила да су стручњаци нафтне компаније „Ексон“ урадили „запањујуће“ тачна предвиђања глобалног загревања 1970-их и 1980-их година.

Новооткривени документи сада показују да је индустрија знала за потенцијални утицај угљен-диоксида на климу још 1954. године преко, што је још шокантније, Килинговог рада који је тада био 26-годишњак запослен као истраживач у Caltech-у на мерењу нивоа угљен-диоксида широм Калифорније и вода Пацифика.

Килинг је наставио да обавља континуирано мерење глобалног нивоа угљен-диоксида у опсерваторији Мауна Лоа на Хавајима, а „Килингова крива“ је хваљена као једно од најважнијих научних радова модерног доба. Нема индиција да је на његово истраживање утицала чињеница да су га финансирале нефтне компаније. Килинг је умро 2005. године, али његов темељни рад живи.

Тренутно, Земљин атмосферски ниво угљен-диоксида износи 422 дела на милион, што је скоро за трећину више од првог очитавања из 1958. године и скок од 50 одсто у односу на прединдустријски период.

Морали би да буду одговорни за последице

Откривени документи потичу из архива Kaltecha, Националног архива САД, Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу и новина из Лос Анђелеса из 1950-их, и представљају оно што би могло бити први пример да је индустрија фосилних горива обавештена о потенцијално страшним последицама свог пословања.

Индустрија нафте и гаса се у почетку бавила истраживањима у вези са смогом и другим директним загађивачима ваздуха пре него што је прешла на истраживање утицаја на климатске промене, каже Керол Мафет, извршни директор Центра за међународно право и животну средину.

„Стално се враћамо на индустрију нафте и гаса изнова и изнова. Они су били свеприсутни у овој области“, додаје Мафет. „Индустрија није била само обавештена, већ дубоко свесна потенцијалних климатских импликација својих производа већ 70 година.“

Мафет истиче да новооткривени документи дају додатни подстицај напорима у различитим јурисдикцијама да нафтне и гасне компаније буду законски одговорне за штету изазвану климатском кризом.

„Ови документи говоре о емисијама угљен-диоксида које имају планетарне импликације, што значи да је ова индустрија изузетно рано схватила да сагоревање фосилних горива значајно угрожава нашу Планету“, рекао је он.

„Постоје необориви докази да индустрија нафте и гаса већ 70 година обмањује јавност и регулаторе о климатским ризицима њиховог производа. Веровати им да су део решења је глупо. Морамо прећи на питање одговорности.“

уторак, 28. мај 2024.
22° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије