Читај ми!

Хитлер-буба, Трампов мољац – научници незадовољни називањем новооткривених врста

Све већи број нових биљних и животињских врста добија име по истакнутим личностима. Научници кажу да се правила морају променити како биљке и животиње не би биле означене „неприхватљивим“ именима у случају да се накнадно утврди да постоји проблем.

Давне 1937. године, у неколико пећина у Словенији пронађена је смеђа буба без очију. Нова врста била је изузетна по свему осим једном: њен проналазач одлучио је да је назове по Адолфу Хитлеру.

Anophthalmus hitleri непријатно одзвања у уху модерног човека. Ова буба, међутим, није усамљена у томе. Називи многих животињских и биљних врста подсећају на појединце или идеје које су увредљиве: лептир Hypopta mussolinii, на пример, и чак неколико стотина биљних врста носи имена заснована на речи caffra која је изведена из вређања на расној основи које се некада користило у Африци. Такође, Hibbertia, род цветних биљака, одаје почаст Џорџу Хиберту, енглеском робовласнику.

Као резултат тога, многи научници врше притисак да се измене правила међународног система за давање званичних научних имена биљкама и животињама како би се омогућило брисање и замена некадашњих имена ако се сматрају непожељним.

Постојећи прописи о таксономији, који не дозвољавају такве промене, морају се мењати, поручује ова струја научника.

Други научници се не слажу. Свађа око назива, за које неки мисле да су неприхватљиви, док се траже алтернативе, била би чист губитак времена и настајале би забуне. Називи врста треба да остану непроменљиви након што их таксономисти једном одобре, сматра ова група научника, а промене би требало дозволити искључиво ако је направљена грешка у означавању или се утврди да постоји неки превид.

Неслагање по овом питању сада прети да постане велики међународни спор. Људи имају веома, веома чврста мишљења на овај или онај начин о овоме. Било је извесне вике о томе, али морамо да разговарамо о оваквим питањима. Не можемо то избећи“, рекла је ботаничарка Сандра Кнап из Музеја природне историје у Лондону.

Кнапова је организовала дискусију која ће претходити гласању о овом питању на следећем Међународном ботаничком конгресу, који ће се одржати у Мадриду, у јулу 2024. године.

Један предлог који је изнела група ботаничара позива на оснивање комитета са овлашћењем да суди да ли научне називе за биљке које се сада сматрају неприхватљивим треба потиснути или променити.

Међутим, именовање биљака само је део таксономске контроверзе. Именовање животиња по расистима, фашистима и другим контроверзним личностима изазива исто толико главобоља као и у случају биљака.

Прошле недеље, Америчко орнитолошко друштво је објавило да мења постојеће називе десетина врста птица због њихове повезаности са расистичким или мизогиним појединцима.

И многи зоолози желе да се овај процес прошири како би било омогућено да се врше промене научнихназива врста. Међутим, показало се да је то незгодан, контроверзан процес.

Раније ове године, из Међународне комисије за зоолошку номенклатуру (ICZN) најављено је да ће се размотрати то питање, али су касније рекли да је, након пажљивог разматрања, одлучено да неће бити измена постојећих правила.

Комисија неће дозволити да се називи врста мењају само зато што неки истраживачи сматрају да су увредљиви. Преименовање би било ометајуће, док би се замена назива, једног дана, могла сматрати увредљивом „како се ставови мењају у будућности“, објављено је у стручном зоолошком часопису Zoological Journal of the Linnean Society.

Одлука је изазвала бурне реакције.

У којим другим сферамa се нешто још зове по Хитлеру?“, пита Естрела Фигуередо, са Универзитета „Нелсон Мандела“ у Јужној Африци.

Након објаве Међународне комисије за зоолошку номенклатуру, исти часопис је касније објавио низ уводника научника који су се супротставили став комисије. Неки су критиковали Комисију због неравноправне географске заступљености. „Не укључују никога са афричког континента“, поручује једна група научника. Други су је оптужили да „ради у вакууму ван друштвених норми одговорности“.

Али оно што су сви тражили је стварање етичког комитета Међународне комисије за зоолошку номенклатуру који би разматрао проблематичне назове од случаја до случаја.

Ово питање је покренуло велике поделе, рекао је уредник часописа Џеф Стрејчер за британски Обсервер. „Постало је врло јасно да морамо да разговарамо о овом питању управо сада.

Једно радикално решење предложили су научници који кажу да врсте једноставно не треба да се именују по појединцима. Око 20 одсто од милион и по животиња које су до сада класификоване добило је име по одређеној особи. Они би једноставно требало да буду забрањени, кажу заговорници овог решења.

Именовање врста да би се учинила част људима било је превише често политички чин, а имајући у виду демографију научника 19. и 20. века, то су били скоро искључиво белци, Европљани више класе, мушкарци“, рекао је биолог Рикардо Роча са Универзитета Оксфорд, један од аутора рада објављеног у часопису Nature Ecology & Evolution, који заговара такву забрану.

Такође, за врсту није добро да добије назив по контроверзној личности. Захваљујући свом имену, Хитлер-буба доспела је у фокус неонацистичких ентузијаста, због чега су ови тврдокрилци на путу ка изумирању.

Како се формира име?

Систем за именовање врсте формализовао је шведски природњак Карл Лине у 18. веку и укључује идентификацију животиње или биљке дајући јој двоструко име на латинском или грчком – генеричко име које идентификује њен род и друго специфично име које разликује одређене врсте у оквиру тог рода.

Отуда добијамо имена попут Tyrannosaurus rex, то јест „краљ гуштера тирана“. Први део је род тираносаурус који потиче од грчког назива са значењем гуштери тирани и рекс, што је на латинском краљ.

Многа друга научна имена имају прозаичније корене и често потичу од личности које поштују они који открију нову врсту. Отуда Scaptia beyonceae, коњска мува названа по Бијонсе; Leucothoe eltoni, мали рак назван по Елтону Џону и Anelosimus biglebowski, пауку названом по филму Велики ЛебовскиБритански новинар и природњак Дејвид Атенборо дао је своје име за више од 50 новооткривених врста и неких нових родова.

Међутим, није свако научно име дато као знак части. Истраживачи су 2017. назвали мољца Neopalpa donaldtrumpi јер је имао бледоплаве љуске на глави и мале гениталије.

субота, 18. мај 2024.
24° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара