Читај ми!

Пчеле воле да ђускају, користе алат и могу да изазову рат, а данас је њихов дан

Има много разлога зашто треба волети пчеле. Оне су кључне за постојање многих наших омиљених и најздравијих намирница јер преносе полен са биљке на биљку, опрашујући стотине врста воћа и поврћа. У част Светског дана пчела, 20. маја, ево шест необичних ствари које можда нисте знали о најбољим радницима у природи.

Пчеле воле да ђускају, користе алат и могу да изазову рат, а  данас је њихов дан Пчеле воле да ђускају, користе алат и могу да изазову рат, а данас је њихов дан

Нажалост, многе врсте пчела су угрожене због промена у начину коришћења земљишта, због употребе пестицида, интензивне пољопривреде и климатских промена – али постоје кораци које можемо да предузмемо да им помогнемо и заштитимо их.

1. Пчеле воле да „ђускају“

Пчеле могу да комуницирају и доносе одлуке које саопштавају карактеристичним „плесом“.

Када медоносна пчела извиђа и прегледа ново станиште, она користи прецизне плесне покрете како би рекламирала његове предности. Што је место боље, то пчела плеше дуже и јаче. Ако друга пчела налети на њу, отићи ће да извиди то место и ако јој се свиди и она ће почети да „игра“.

2. Пчеле могу да користе алат

Медоносне пчеле у Вијетнаму и другим деловима Азије угрожавају џиновски стршљенови, грабљивци који нападају пчелиње колоније, убијају одрасле јединке које бране гнездо и плене младе пчеле. Конкретно, прождрљива врста стршљена Vespa soror је способна да уништи кошницу у року од неколико сати.

Да би спречиле такве нападе, примећено је како пчеле сакупљају свеж животињски измет и размазују га око улаза у кошницу. Истраживачи који су објавили ово откриће крајем 2020. године називају то „фекалним мрљама“. Истраживачки тим верује да измет одбија стршљене грабљивце (који су слични стршљенима убицама) из гнезда смањујући време које они проводе покушавајући да пробију у колонију.

„Откривена пракса употребе фекалија се истиче као изванредна из неколико разлога“, наводи се у студији. „Ово је први налаз о медоносним пчелама било које врсте које употребљавају материје које нису производ биљака или течности на бази воде. То је такође први јасан пример медоносних пчела које користе оруђе у природи.“

Пчеле такође сигнализирају непосредан напад тако што испуштају језиву буку упозорења.

3. Пчелињи измет умало није довео до хладноратовског сукоба

Осамдесетих година прошлог века сматрало се да је „жута киша“ – ситне мрље жуте боје пронађене на лишћу џунгле у Лаосу и Камбоџи – остаци хемијског оружја. Избеглице из тих крајева рекле су да је ова киша изазвала болест и умирање. Ове тврдње су испровоцирале Сједињене Државе да оптуже тадашњи Совјетски Савез и његове савезнике за хемијски рат.

Стручњаци за пчеле су касније открили да су жуте тачке биле излучевине масивних ројева дивљих пчела.

4. Кад је бумбар много гладан

Биљке производе блиставо цвеће препуно нектара да привуку опрашиваче, али шта да ради нестрпљив, гладан бумбар када то цвеће још није процветало?

Када је полен оскудан, бумбари знају да оштете листове биљака парадајза и горушице на врло оригиналан начин, што проузрокује да биљка цвета до 30 дана раније него биљаке које нису грицкане, открили су научници у Швајцарској и Француској.

Пчелама је полен извор протеина који им је потребан за узгој младих.

Међутим, све више температуре које су последица климатских промена доводе до тога да се пчеле буде раније после зимске хибернације и крећу у потрагу за храном, али цвеће још није процветало. Време цветања, које зависи од количине светлости, мање је под утицајем климатских промена, што ствара неусклађеност циклуса због чега се дешава да пчеле немају хране у рано пролеће.

5. Људи искоришћавају пчеле хиљадама година

Пећинска слика у Шпанији за коју се сматра да је стара осам хиљада година приказује човека на мердевинама како сакупља мед. Трагови пчелињег воска на грнчарији такође указују да су рани пољопривредници чували пчеле пре девет хиљада година. Мед је такође пронађен у древним египатским гробницама.

Мед је вероватно био ретка посластица у праисторијској исхрани у којој је било јако мало слатке хране, а могла је имати и медицинску употребу. Пчелињи восак се могао користити за водоотпорне посуде или као лепак.

Данас, мед може понудити нову наду у борби против резистенције на антибиотике. Садржи природне антибиотике који помажу телу да се бори против инфекције. Научници раде на начинима да се лепљива супстанца лакше нанесе на ране, а могла би да се користи у хирургији, ратним зонама и нашим домовима.

6. Неке пчеле једу месо

Огромна већина пчела се храни поленом и нектаром, али неке врсте су еволуирале и хране се месом, замењујући лешеве мртвих животиња за цветне ливаде.

Пчеле лешинари у Костарики имају црева богата бактеријама које воле киселину сличну оној која се налазе у хијенама и другим стрвинарима, открили су научници са Универзитета Калифорније, Риверсајда, Универзитета Колумбија и Универзитета Корнел 2021. године.

Они су током истраживања поставили 16 замки са мамцем од 50 грама сирове пилетине окачене на грани око један и по метар изнад земље.

Иако се пчеле лешинари хране месом, њихов мед је и даље сладак и јестив, нагласили су истраживачи.

субота, 18. мај 2024.
25° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара