Како систематски уништавамо реке

Бројне реке у Србији постале су канали отпадних вода. Неретко од плутајућег отпада – пластичних флаша, гума, кеса – није могуће видети воду. С друге стране, постоји и мање уочљив отпад који можда још више загађује.

У реке и језера Србије свакодневно, директно или индиректно, доспевају материје које их загађују и имају неповољан утицај на човека и читав екосистем. Степен загађења вода одређује се на основну физичких, хемијских и биолошких параметара површинских и подземних вода.

„С једне стране имамо неорганске загађиваче где су разни токсични метали. С друге стране, ту је велики број органских супстанци. Наше методе се сада временом све више усавршавају тако да смо у стању да меримо неке супстанце које се стварно налазе у траговима трагова. Исто тако, захваљујући тим мерењима можемо да радимо експерименте и да откријемо да оне и у тим ниским концентрацијама могу имати негативан утицај на људско здравље и на животну средину“, објашњава др Константин Б. Илијевић са Хемијског факултета.

Главни загађивачи водних ресурса у Србији су индустријска постројења, комуналне отпадне воде и пољопривреда. Према подацима Агенције за заштиту животне средине, најлошији је квалитет воде у Војводини, док су реке на југу Србије најчистије.

„Имамо комуналне воде које излазе из наших домаћинстава и велики проблем је што се и даље те воде не прерађују, што их ми у изворном облику испуштамо у животну средину, тј. у реке“, истиче Илијевић.

Додаје и да су посебно опасне депоније и јаловишта рудника.

„С једне стране, имамо руднике у којима се ископавају различити токсични метали, али с друге стране такође наш енергетски систем је првенствено заснован и даље на сагоревању угља. Угаљ оставља за собом пепео који има много токсичних метала“, каже Илијевић.

У већини случајева ефекти су штетни за целокупну биолошку заједницу.

„Постоје неке супстанце које су заправо нутријенти, који су нама корисни као што су елементи азот, фосфор и још нека једињења која у животној средини представљају проблем зато што изазивају бујање живог света у речном систему и избацују га из неке равнотеже. У неким летњим условима воде до читавог помора и колапса екосистема“, објашњава стручњак Хемијског факултета.

Од воде нам не зависи само живот, већ и економско благостање. Вода игра важну улогу у стварању свега што произведемо. Нема замену и споро је обновљив ресурс. Управо због тога, водне ресурсе морамо сачувати за себе и поколења која долазе.