Мртва звезда емитује радио-таласе на сваких осам минута док кружи око двојника Сунца

Новооткривени систем, назван GPM J071507-114153, припада реткој класи космичких објеката познатих као дугопериодични транзијенти. Ови објекти производе радио-сигнале који се наизменично укључују и искључују у интервалима од неколико минута до неколико сати. Истраживачи са Универзитета Кертин први пут су детектовали овакве импулсе из система у којем се налази бели патуљак у орбити око звезде G-типа, која је по маси и температури готово идентична нашем Сунцу.

Две звезде у необичном плесу

Досадашња открића ове врсте обично су подразумевала присуство мањих и хладнијих црвених патуљака, што ово откриће чини јединственим у модерној астрономији.

Током праћења неба помоћу радио-телескопаMWA (Murchison Widefield Array) у Аустралији, научници су приметили кратке бљескове радио-таласа који су стизали са прецизношћу сата, на сваких 7,9 минута. Занимљиво је да су се ови импулси појављивали само током временског прозора од око шест сати, након чега би уследио период тишине у трајању од 26 сати.

Ово понашање указује на то да се ради о бинарном систему у којем две звезде обиђу једна другу једном у 32 сата, а радио-импулси су видљиви само када су звезде у тачно одређеном положају. Након почетне детекције, телескоп Mirket (MeerKAT) у Јужној Африци одредио је тачну позицију извора, док је Опсерваторија Kek (W. M. Keck Observatory) на Хавајима оптичким посматрањима потврдила присуство звезде сличне Сунцу.

Олује удаљене хиљадама светлосних година

Иако су астрономи раније проналазили сличне радио-сигнале, никада није било потпуно јасно која од две звезде у систему генерише импулсе. "Ово је први пут да су импулси довољно јасни да можемо да видимо како се бели патуљак креће у својој орбити око звезде пратиоца", објаснио је Сем Максвини, главни аутор студије и научник на Опсерваторији СKA (SKA Observatory). 

Додао је да због тога сада знају да пулсације долазе из региона веома близу белог патуљка, а вероватно и са саме мртве звезде. Тим је на суперкомпјутерима обрадио више од сто сати података како би потврдио кретање и разумео динамику овог удаљеног система.

Захваљујући ротацији белог патуљка, његов радио-сноп прелази преко Земље попут светлости удаљеног светионика, осветљавајући успут атмосферу звезде пратиоца. Наташа Харли Вокер, ванредна професорка на Универзитету Кертин и коауторка студије објављене у часопису Nature Astronomy, навела је да су им ови импулси омогућили детектовање звезданих бакљи на звезди сличној Сунцу, појава које су сродне онима које стварају поларне светлости на Земљи.

"Као бонус, такође смо видели како се бели патуљак креће иза региона са јаким магнетним пољем, што је највероватније звездана протуберанца, односно велика петља плазме која еруптира са површине звезде", истакла је Харли Вокер. Како је нагласила, фасцинантно је то што су коришћењем радио-таласа успели да проучавају временске прилике на звезди која је од нас удаљена више од пет хиљада светлосних година.

Овакви бинарни системи обично остају скривени од погледа, јер заслепљујући сјај главне звезде потпуно маскира присуство малог, тамног белог патуљка. Међутим, употреба радио-телескопа следеће генерације могла би да открије целу једну скривену популацију оваквих објеката широм галаксије.

Разумевање ових система помоћи ће астрономима да прецизније мере међузвездане удаљености и проучавају ширење космоса. Уз то, будућа открића пружиће дубљи увид у то како се рађају и умиру звезде које деле карактеристике нашег Сунца.