Јупитер није онолико велик колико смо мислили, морају уџбеници да се мењају

Истраживачи су користили радио-податке са свемирске летелице Џуно како би прецизирали мерења највеће планете Сунчевог система. Иако су разлике у односу на ранија мерења мале, оне побољшавају моделе унутрашње грађе Јупитера и других сличних гасовитих џинова изван Сунчевог система, објављено је у часопису Nature Astronomy.

„Уџбенике ћемо морати да ажурирамо. Величина Јупитера се, наравно, није променила, али начин на који је меримо јесте“, рекао је у саопштењу коаутор студије Јохаи Каспи, планетарни научник са Вајцмановог института за науку у Израелу.

До сада су се научници у разумевању величине и облика Јупитера ослањали на шест мерења која су обавиле мисије Војаџер 1 и 2, као и Пионир 10 и 11. Та мерења, која су касније усвојена као стандард, изведена су пре око 50 година помоћу радио-зрака.

Међутим, мисија Џуно, која од доласка до Јупитера 2016. године прикупља податке о планети и њеним месецима, сакупила је знатно више радио-података у последње две године. Захваљујући тим додатним подацима, истраживачи су сада прецизирали мерења Јупитерове величине са тачношћу од око 400 метара у сваком правцу.

„Само познавањем удаљености до Јупитера и посматрањем како се окреће могуће је одредити његову величину и облик. Али за заиста прецизна мерења потребне су софистицираније методе“, истакао је Каспи.

Савијање светлости

У новој студији научници су пратили како се радио-сигнали које Џуно шаље ка Земљи савијају док пролазе кроз Јупитерову атмосферу, пре него што се потпуно изгубе када планета у потпуности блокира сигнал. Та мерења омогућила су тиму да узме у обзир Јупитерове ветрове, који благо мењају облик ове гасовите планете. Затим су те информације искористили за прецизне прорачуне облика и величине планете.

На основу нових података тим је израчунао да је полупречник планете 66.842 километара, што је 12 километара мање у односу на претходна мерења. Новодобијени полупречник на екватору износи 71.488 километара, четири мање него што се раније сматрало.

„Ових неколико километара је важно. Чак и мало померање полупречника омогућава да се наши модели унутрашњости Јупитера много боље уклопе и са гравитационим подацима и са мерењима атмосфере“, навео је у саопштењу коаутор студије Ели Галанти, стручњак за гасовите џинове са Вајцмановог института за науку.

Ажурирана мерења унапредиће наше разумевање Јупитерове унутрашње грађе, али ће помоћи и научницима да тумаче податке о гасовитим џиновима изван Сунчевог система, навели су истраживачи у студији.

„Ово истраживање нам помаже да разумемо како планете настају и еволуирају“, рекао је Каспи у саопштењу. „Јупитер је вероватно био прва планета која се формирала у Сунчевом систему, и проучавањем онога што се дешава у његовој унутрашњости, приближавамо се разумевању како су Сунчев систем и планете попут наше настали.“