Јануар припада Јупитеру – посматрајте краља планета на ноћном небу

Назван по краљу небеских богова из римске митологије, Јупитер се сваке вечери издиже на истоку, неупоредив са било којом звездом осим Сиријуса. Међутим, вечерас ће бити највећи и најсјајнији, јер достиже „опозицију“, што значи да смо ми на Земљи директно између Јупитера и Сунца.

Ако никада раније нисте пробали „посматрање звезда“, вечерас је ноћ да почнете.

Јупитер је заиста небески титан. Једнак је по запремини са 1.300 Земљи, са атмосфером дебљине хиљаду км, испод које се налази море течног водоника, дубине 20.000 километара.

Ротира много брже од Земље, а Јупитеров дан траје мање од 10 сати. Такво кретање подстиче огромне турбуленције у његовој атмосфери, са брзинама ветра од скоро 1.450 километара на сат које стварају изразите траке боја и огромне, дуготрајне олује попут велике црвене пеге, која је три пута већа од Земљиног пречника и видљива је кроз двоглед.

Двоглед такође открива четири највећа Јупитерова месеца – Калисто, Ганимед, Европу и Ио – назване по љубавницима грчког бога Зевса, а први их је посматрао Галилео 1610. године. Ио је отприлике величине Земљиног Месеца и сматра се вулкански најактивнијим телом у Сунчевом систему, које се стално окреће наопачке, избацујући лаву из безброј вулкана.

У Јупитеровој позадини налазе се Кастор и Полукс – небески Аргонаути у грчкој митологији и главне звезде сазвежђа Близанци. Заједно они (из наше перспективе на Земљи) чине пријатно блиску конфигурацију, али су раздвојени светлосним годинама.

Сви актери ноћног неба изводе плес на далеку површину по налогу гравитације. Ниједна кугла није острво. Ниједно тело или кретање није без последица.

Од атома до звезде, универзум је дефинисан невидљивим силама природе, и у ведрој зимској ноћи нема бољег спектакла.